VX ili O-etil-S-[2-(diizopropilamino)etil]metilfosfotioat je ekstremno toksična supstanca (LD50 iznosi 10 mg) čija je jedina primena kao bojni otrov. Po rezoluciji UN-a 697 VX je klasifikovan kao oružje za masovno uništenje i njegova proizvodnja i čuvanje je zabranjeno Konvencijom o Hemijskom Naoružanju iz 1993 (Chemical Weapons Convention of 1993).
Za otkriće čitave V-klase nervnih otrova vezuju se imena dva naučnika. Dr Ranajit Gnosh (Plant Protection Laboratories of Imperial Chemical Industries, Great Britain) je istraživao primenu organofosfornih estara kao pesticida. Na osnovu njegovog rada nastavljena su istraživanja koja su dovela do otkrića V-serije bojnih otrova. Drugi naučnik, Lars-Erik Tammelin (Swedish Institute of Defense Research, Sweden) je kao i R. Gnosh, 1952 istraživao primenu organofosfornih estara, ali svoj rad nije želeo da objavi iz očiglednih razloga.

VX je jako viskozna i slabo isparljiva supstanca (po fizičkim osobinama slična motornom ulju). Zbog svojih fizičkih osobina i hemijske stabilnosti u prirodnim uslovima, jako je teško uklanjanje VX-a sa kontaminiranih područja.
Organofosforna jedinjenja, među kojima je i VX, imaju 2 efekta na organizam. Prvi je akutna toksičnost izazvana inhibicijom acetilholinesteraze koja dovodi do nagomilavanja acetilholina na nervnim završecima, zbog čega dolazi do produženih kontrakcija i grčeva u skoro svim mišićima u telu. Produžene kontrakcije dijafragme dovode do smrti usled gušenja. Drugi efekat je organofosfatima izazvana odložena polineuropatija (ataksija i paraliza koja se javlja 2-3 nedelje nakon izlaganja).
Kao antidot nervnim agensima koristi se smeša atropina (blokira vezivanje acetihholina za receptore, samim tim i pojavu grčeva), pralidoksima (reaktivira inhibirane enzime i reaguje sa molekulom VX-a čineći ga neaktivnim) i diazepama (muskorelaksans).
Do sada je dokumentovana jedna žrtva koja je umrla od posledica trovanja VX-om. Pretpostavlja se da je korišćen i za vreme Iračko-Iranskog rata 1980-88.

 

 

 

 

 

 

Reference:

.   http://en.wikipedia.org/wiki/VX_(nerve_agent)

.   http://en.wikipedia.org/wiki/Pralidoxime

.   M. Jokanović, Biotransformation of organophosphorus compounds, Toxicology, 2001, 166, 139-160.

.   N. Aurbek, H. Thiermann, L. Szinicz, P. Eyer, F. Worek, Analysis of inhibition, reactivation and aging kinetics of highly toxic organophosphorus compounds with human and pig acetylcholinesterase, Toxicology, 2006, 224, 91-99.