U poslednje vreme sve više se govori o globalnom zagrevanju i klimatskim promenama do kojih ono dovodi. Šta je uopšte globalno zagrevanje?
Sunčevi zraci nesmetano prolaze kroz atmosferu i dospevaju na površinu Zemlje. Na taj način se površina zagreva, da bi kasnije i sama emitovala toplotu nazad u atmosferu. Ova toplota biva zadržana u atmosferi od strane gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Najveći doprinos ovom efektu daje ugljen-dioksid, koji propušta kratkotalasno a apsorbuje dugotalasno zračenje, i tako dovodi do povećanja temperature u nižim slojevima atmosfere. Pored njega tu se ubrajaju još i metan, azot-dioksid, fluorougljovodonici, perfluorougljovodonici i dr. Da nema ovih gasova temperatura na Zemlji bi bila niža za 30 ^oC, pa bi i život na njoj bio nemoguć. Ali, u poslednje vreme došlo je do povećane proizvodnje i emisije ovih gasova, oni apsorbuju toplotu sve više što dovodi do većeg zagrevanja Zemlje. Ova pojava se naziva globalno zagrevanje.
Prema procenama naučnika 2080. godine će temperatura porasti na Zemlji za 5,4 ^oC. To dovodi i do povećanja temperature velikih vodenih površina, koje će se širiti usled topljenja „večito“ zaleđenih predela. Padavine će biti sve češće zbog povećanog isparavanja vode.
U cilju rešavanja ovih problema održava se Samit u Kopenhagenu, koji traje do 18. decembra. Na Samitu učestvuje 15000 ljudi iz 192 zemlje. Cilj Samita je usvajanje novog protokola o ograničenju emisije štetnih gasova, koji će zameniti potokol iz Kjotoa (potpisan 2005. godine od strane 170 zemalja). Građani su u centru Kopenhagena napravili ledenog medveda kako bi, njegovim topljenjem, simbolički pokazali kako globalno zagrevanje utiče na pojave u prirodi. Pozvali su sve da dodiruju medveda kako bi se brže otopio i tako pokazali da i čovek nekim svojim postupcima doprinosi globalnom zagrevanju.