DDT je organohlorni insekticid koji je pokazao veliku efikasnost u suzbijanju zaraznih bolesti (malarija, tifus, žuta groznica) tokom i nakon Drugog svetskog rata. Procenjuje se da je između 1971. i 1981. godine sintetisano 68.800 tona DDT-a, a podaci Svetske Zdravstvene Organizacije govore da je tokom tog perioda spaseno preko 25 miliona života.
Insekticidnost DTT-a zasniva se na umetanju u hidrofobni domen Na - voltažno zavisnog kanala. Zahvaljujući svojoj liposolubilnosti, DDT se lako rastvara u lipidima plazmine membrane, umeće se u hidrofobni domen proteina koji formira voltažno zavisne kanale za jone natrijuma i na taj način se narušava ravnoteža koja je postojala između jona natrijuma i kalijuma u ćeliji i izvan nje.
Vreme poluživota DDT-a u zemljištu kreće se od 22 dana do 30 godina i zavisi od sastava zemljišta, prisustva mikrobioloških vrsta, klimatskih uslova i mnogih drugih faktora. Produkti degradacije i metaboliti DDT-a su DDE (DihlorDifenildihlorEtilen) i DDD (DihlorDifenilDihloretan) koji takođe pokazuju veliku rezistentnost i imaju slične hemijske osobine i fiziološko dejstvo kao DDT.
Analizom strukture ovih jedinjenja dolazi se do zaključka da oni donekle mogu da „imitiraju” estrogene, jer pokazuju afinitet za neke hormonske receptore i na taj način narušavaju hormonsku ravnotežu organizma. Iz ovih razloga ukupni DDT se svrstava u supstance koje remete rad endokrinog sistema (eng. Endocrine Disrupting Supstances-PCBs). Ove supstance se danas smatraju odgovornim za neplodnost i redukciju broja spermatozoida kod muškaraca i pojavu neplodnosti u nekim slučajevima. Većina njih se dovodi u vezu sa pojavom kancera.
Zbog ozbiljnih posledica po živi svet mnoge države su donele odluku o zabrani proizvodnje i upotrebe DDT – a tokom ’70 – tih i ’80 – tih godina dvadesetog veka. Bez obzira na to DDT se danas koristi u nekim delovima sveta, jer je izuzetno efikasan u suzbijanju malarije. Iako je njegova upotreba danas strogo ograničena, obim posledica upotrebe DDT-a i dalje nije u potpunosti saglediv. Neki ekosistemi se i danas bore sa posledicama upotrebe DDT-a usled njegove loše biodegradabilnosti.