Heksol je polinuklearno kobaltovo jedinjenje koje je Alfred Verner (Alfred Werner, 1866 – 1919.) sintetisao 1914. godine u želji da dokaže kako hiralnost molekula nije uslovljena prisustvom ugljenikovog atoma. Do tada je preovladavalo mišljenje da hiralnost zavisi samo od C atoma zbog toga što su svi kompleksi za koje je dotad bilo dokazano da su hiralni sadržali C-atom. Verner je shvatio da je potrebno da napravi kompleks koji ne sadrži ugljenikov atom kako bi dokazao da takva jedinjenja takođe mogu biti hiralna. Sintetisao je heksol u obliku sulfatne soli. Nakon sinteze heksol-sulfata, manje rastvorljiv enantiomer, koji se prvi taložio, bio je d-heksol. Iz filtrata je l-izomer mogao biti izolovan i konvertovan u bromid. U skorije vreme, veća optička čistoća izomera postignuta je upotrebom natrijum-bis(µ-d-tartarato)-diantimonata(III). Heksol-katjon možemo posmatrati kao da su za centralni atom kobalta vezana tri kobaltova kompleksa kao tri helatna liganda. IUPAC-ov naziv za ovaj katjon je tris-[tetraammin-µ-dihidrokso kobalt(III)]kobalt(III).

 

Nakon ovog heksola, Verner je pretpostavio strukturu jos jednog neorganskog kompleksa (u ovom slučaju ahiralnog) koji je nazvao heksol-2, međutim pogrešno je pretpostavio da je to linearni kompleks.

 

Struktura heksola-2 rešena je 2004. godine. Nađeno je da je to heksanuklearni kompleks.

Današnja struktura hexola-2

 

 

 

 

Reference:

.   Snežana Zarić, Hemija prelaznih metala, Hemijski fakultet, 2008

.   http://en.wikipedia.org/wiki/Hexol

.   http://wwwchem.uwimona.edu.jm/MOTM/hexol/hexol.html#