Grupa od 41 dobitnika Nobelove nagrade, uključujući i 16 hemičara, traže od US Kongresa da rezultate istraživanja koja se finansiraju od strane države, budu besplatno objavljena na internetu, čemu se protivi Američko Hemijsko Društvo (ACS).
U otvorenom pismu, Laureati traže primenjivanje zakona iz 2009.-e godine (Federal Research Public Access Act of 2009). To bi značilo da 11 američkih agencija, sa godišnjim stipediranjem od preko 100 miliona američkih dolara, otvore članke istraživanja koje finansiraju i učine ih javno dostupnim.
Ovi članci bi se nalazili u digitalnoj arhivi i bili besplatno dostupni 6 meseci od dana objavljivanja u žurnalima. Zagovornici ovog zakona kao argument navode da poreski obveznici, koji osiguravaju ova istraživanja na desetine miliona dolara godišnje, imaju pravo pristupa tim rezultatima. Protivnici pak navode, da izdavači imaju pravo nadoknade za objavljivanje tih članaka. Predstavnik ACS-a, Glen Ruskin, kaže da bi ovo nanelo finansijske gubitke časopisima i otežalo njihovo normalno funkcionisanje.
Istina o objavljivanju
„Neko mora da organizuje objavljivanje i kritiku članaka“, kaže Ruskin, „Laureati veoma idealistički posmatraju ovaj problem, dok je naš pristup više praktičan“. Oko 40 procenata, od ukupno 34.000 godišnje objavljenih članaka u ACS časopisima, se finansiraju iz državnog budžeta.
ACS nudi nekoliko rešenja za besplatno objavljivanje članaka, uključujući i da istraživači sami plate za objavljivanje besplatnih članaka na internetu. Ali hemičari, još uvek, retko prihvataju ovu opciju. Takođe postoji i opcija besplatne internet adrese, sa koje bi preuzimanje članka bilo besplatno za prvih 50 preuzimanja u toku prve godine, a onda besplatno za objavljeni članak. Ova adresa omogućava postavljanje članaka na sajtove koji su nezavisni od izdavača.
U svom intervjuu za „Chemistry World“, Stiven Bakrah, teorijski hemičar, kaže da „autori još uvek ne shvataju prednosti ove besplatne internet adrese, jer je ACS uradio tako dobar posao ne reklamirajući ovu opciju“.
Previše ograničenja
Robert Kurl, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1996. godine i potpisnik otvorenog pisma Kongresu, saglasan je da bi „znanje trebalo da bude besplatno i javno dostupno“, ali i priznaje da je obavezni otvoren pristup „jako veliki problem“ jer bi izazvao značajne finansijske gubitke izdavačkih kuća. Kurl predlaže da bi institucije mogle da plate određenu sumu, na godišnjem nivou, za licencu da njihovi istraživači objavljuju članke u nekom od već postojećih otvorenih časopisa.
Međutim, ovo neće učiniti da istraživači ili institucije imaju jeftiniji pristup informacijama u komercijalnim časopisima.