Prezentacija Kluba
Prezentacija Kluba Mladih Hemičara Srbije će biti održana u petak, 19. marta 2010. godine, sa početkom u 16:30 u Sali za sednice Hemijskog fakulteta u Beogradu. Pozivamo vas sve da prisustvujete!
Vidimo se na Prezentaciji!

Festival nauke i umetnosti Gimnazije „Sveti Sava“
Drugu godinu za redom, u nedelju, 28. februara, sa početkom u 11 sati u Gimnaziji „Sveti Sava“ u Požegi (Vuka Karadžića 6) na 1000m2 prostora održaće se festival nauke i umetnosti pod nazivom „GIMFEST“. Kompletne informacije o ovom festivalu možeš pronaći u Pozivu za GIMFEST.

Senat Univerziteta u Beogradu raspisuje konkurs za dodelu nagrada za najbolji naucnoistrazivacki i strucni rad studenata za 2009. godinu. Tekst konkursa je dat u prilogu. Poziv za Konkurs možete preuzeti ovde. Srećno!

2010 International Conference on Apparel Manufacturing
02-04 June, 2010, Varna, Bulgaria
Conference Chair: Prof Ryspek Usubamatov, School of Manufacturing Engineering, University Malaysia Perlis (UNIMAP), Malaysia (E-mail: ryspek@unimap.edu.my or usubamatov@yahoo.com)
Early Birds Registration ends: 28.02.2010

2010 International Conference on High Energetic Materials and Dynamics of Ultrafast Reactive Systems
16-18 June, 2010, Varna, Bulgaria
Conference Chair: Dr. Alexander N. Lukin, Executive Director of the Western-Caucasus Research Center, Tuapse, Russian Federation (E-mail: alexander_lukin@yahoo.com)
Early Birds Registration ends: 28.02.2010

2010 Scientific Symposium on Socio-Economic Impact of Natural Climate Change
12-14 July, 2010, Torquay, Victoria, Australia
Symposium Chair: Prof A. Jagadeesh, Head of the Centre for Energy and Sustainable Resources, R.M.K.Engineering College, Tamil Nadu, India (E-mail: anumakonda.jagadeesh@gmail.com)

More information about topics, programs, important dates, visas and travel information, registration and notes for authors can found on the official web-site of the Institute: http://www.ausihem.org

Authors are strongly advised to secure a placement in the conference or symposium early, as the total number of participants is limited.

Predavanja o Erasmus Mundus Projektima, biće održano 26. 01. 2010. sa početkom u 12h u Svečanoj sali Tehnološko-Metalurškog fakulteta.

Prof. Y. I. Korenman, počasni profesor Beogradskog univerziteta, sa Ruskom akademijom nauka organizuje IV internacionalnu konferenciju ICEOC-2010 (Poziv za ICEOC 2010).
Su-organizator za Republiku Srbiju je prof. Lj. Rajaković.
Konferencija se održava od 20. do 24. septembra 2010.
Prijava radova s apstraktom je planirana do 30. 01. 2010. Za više informacija pogledaj Poziv za ICEOC 2010.

Dr Srećko Stopić, Institut za procesnu metalurgiju i recikliranje metala Tehničkog Univerziteta u Ahenu, Nemačka

održaće seriju predavanja iz Hidrometalurgije i Nanotehnologije sa sledećim programom:
17. 12. 2009. - Od ideje od uspeha
18. 12. 2009. - Tehnički Univerzitet u Ahenu i Institut za procesnu metalurgiju i recikliranje metala
21. 12. 2009. - Hidrometalurgija 1
22. 12. 2009. - Hidrometalurgija 2
23. 12. 2009. - Nanotehnologija
24. 12. 2009. - Recikliranje metala
25. 12. 2009. - Zaštita zivotne sredine
28. 12. 2009. - Planiranje eksperimenata i greške
29. 12. 2009. - Računske vezbe
30. 12. 2009. - Predstavljanje knjiga vezanih za naučni rad u dijaspori

Sva predavanja biće održana u terminima 17-19 časova u Sali za sednice Hemijskog fakulteta u, Studentski trg 12-16.

48. Savetovanje SHD

17. i 18. april 2010, Novi Sad  više

Platinum(IV) Complexes with Bioligands: A Metal in a High Oxidation Number Bearing Weak and Reductive Ligands
Prof. Dirk Steinborn, Institut für Chemie – Anorganische Chemie, Universität Halle-Wittenberg, Germany
11. decembar 2009, 12 časova, Sala za sednice Hemijskog fakulteta u Beogradu

World Science Festival

2. - 6. jun 2010, New York, USA  više

ISE Satellite Student Regional Symposium on Electrochemistry – ISE SSRSE

Registracija za studente je besplatna. Svi učesnici ISE Student Symposium moći će besplatno da prisustvuju RSE-SEE 2 simpozijumu, ali bez aktivnog učešća.

6. jun 2010, Tehnološko-Metalurški fakultet, Beograd  više

Second Regional Symposium on Electrochemistry - South-East Europe
6. - 10. jun 2010, Sava Center, Beograd  više

Festival nauke 3.0
4. - 6. decembar 2009.
RK Kluz, Masarikova 4 i Studentski kulturni centar  više

EUROanalysis 16
European Conference on Analytical Chemistry
11. - 15. septembar 2011, Kongres Centar Sava više

Treći EuChems-ov Kongres
29. Avgust - 02. Septembar 2010.
Nürnberg, Germany više

 

 

 

 

23. mart / Na današnji dan
Na današnji dan 1962. godine, Nil Bartlet (Neil Bartlett) je sintetisao prvo jedinjenje plemenitog gasa, za koje je on mislio da je ksenon-heksafluoroplatinat ( Xe[PtF₆] ),kasnije se ispostavilo da je to smeša različitih jedinjenja ksenona. Ovaj eksperiment je doveo u pitanje dotadašnje verovanje da su svi plemeniti gasovi potpuno inertni. Bartlet je otkrio da mešavina kiseonika i heksafluorida platine grade crvenu supstancu, dioksigenil-heksafluoroplatinat ( O₂⁺[PtF₆]- ). Primetio je da je jonizaciona energija O₂ (1175 kJ/mol) veoma slična jonizacionoj energiji za Xe (1170 kJ/mol), pa je pokušao da kombinuje ksenon i heksafluoroplatinat. Taj postupak se danas smatra jednim od najlepših ogleda. Na slici levo je dioksigenil-heksafluoroplatinat (crvene boje), a desno je smeša ksenononovih jedinjenja [XeF⁺][PtF₆]⁻, [XeF⁺][Pt₂F₁₁]⁻, [Xe₂F₃⁺][PtF₆⁻] (žute boje).

21. mart / Proteini u staklastoj formi
Istraživači sa Univerziteta Djuk (Duke University) su izmislili metod za sušenje i očuvanje proteina u staklastoj formi, koji čuva osobine molekula. Ovi naučnici istražuju da li će ova tehnika omogućiti upotrebu proteina kao „bioloških“ lekova i nosioca lekova. Inžinjer i hemičar Djuk Nidam (Duke Needham) opisuje proces glasifikacije kao „molekulsku operaciju“ uklanjanja vode oko proteina (korišćenjem drugog rastvarača – dekanola). Profesor Nidam je osnovao kompaniju „Biogyali“ („gyali“ na grčkom znači staklo) da bi mogao da razvije ovaj izum. Više informacija možete pronaći ovde http://www.redorbit.com/news/science/1838413/duke_technique_turns_proteins_into_glass/index.html

21. mart / Na današnji dan
Volter Gilbert (Walter Gilbert), američki molekularni biolog koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1980. godine, je rođen na današnji dan 1932. godine. Nobelovu nagradu je dobio za razvoj metode za sekvenciranje nukleotida u DNK i RNK, i podelio je sa Polom Bergom (Paul Berg) i Frederikom Sangerom (Frederic Sanger). Volter je takođe prvi predložio termin „hipoteza RNK sveta“ (koncept koji je prvi predložio Karl Vese 1967.), čija je ideja da svet koji je prepun života baziranom na RNK prethodi svetu u kome je život baziran na DNK i proteinima. RNK, koja može i da čuva podatke (kao DNK) i da se ponaša kao enzim (kao proteini), možda je održavala ćelijski ili prećelijski život.

19. mart / DNK nanocevi
Kanadski istraživači su kreirali DNK nanocevi koje mogu da transportuju molekule i da ih „istovare“ na željeno mesto veoma efikasno, jer specifično ciljaju zaražene ćelije. Hiralnost i geometrija čine DNK veoma dobrim materijalom za samo-sklapajuće nanocevi. Dosada niko nije smislio kako da enkapsulira neki molekul unutar DNK, ali Hanadi Slejman (Hanadi Sleiman) i Gonzalo Koza (Gonazalo Cosa) su sa svojim timom uspeli upravo to. Više o ovome možete pročitati na sledećoj adresi http://www.rsc.org/chemistryworld/News/2010/March/15031001.asp

16. mart / Ubice proteina
Naučnici sa Instituta Skrips (Scripps Research Institute) na Floridi su izumeli novu tehniku aktivacije molekula pomoću svetlosti, CALI (chromophore-assisted light inactivation). CALI omogućava aktiviranje molekula koji inače slabo inaktiviraju proteine, tako da budu pravi molekuli „ubice“. Drugi istraživači su još i ranije napravili CALI reagense, ali oni nisu bili dovoljno efikasni zbog samo-inaktivacije. Ova istraživačka grupa je kao “bojevu glavu” upotrebila Rutenijum, pomoću kojeg se generiše singletni kiseonik, pod dejstvom vidljive svetlosti. Singletni kiseonik “cepa” proteine na koje naidje, tako da su proteini bespovratno uništeni. Više o ovoj novosti možete pročitati na ovoj adresi http://www.sciencedaily.com/releases/2010/03/100314150910.htm

12. mart / Otvorene laboratorije na HFu
Inicijativa Kluba mladih hemičara da se laboratorije u okviru svih katedri na Hemijskom fakultetu otvore za volontiranje studenata u cilju sticanja iskustva i profesionalne afirmacije naišla je na pozitivan odgovor Hemijskog fakulteta. Predstavnik Kluba je na redovnoj sednici Nastavno naučnog veća, održanoj 11. 2. 2010. god, upoznala članove Veća sa predlogom koji je nakon kraće diskusije jednoglasno prihvaćen. Student prodekan je u ime svih studenata Hemijskog fakulteta takođe podržao ovu inicijativu.

12. mart / Dogodilo se na današnji dan
Džon Frederik Danijel (John Frederic Daniell), hemičar i meteorolog koji je izumeo Danijelov spreg, je rođen na današnji dan 1790. godine. Započeo je eksperimente 1835. godine, sa namerom da poboljša Voltinu bateriju jer je bila nestabilna i slab izvor električne struje, a 1836. je izumeo primarnu ćeliju u kojoj je vodonik eliminisan u procesu stvaranja električne struje. Danijel je takođe rešio i problem polarizacije koja se javljala usled nastanka tankog filma vodonikovih mehurića oko pozitivne elektrode, što je smanjivalo jačinu struje.

11. mart / Dogodilo se na današnji dan
11. marta 1864. godine, Kato Guldberg (Cato Guldberg) i Piter Vage (Peter Waage) su predstavili Norveškoj Akademiji nauka svoj rad „Studije o afinitetu“ („Studier over Affiniteten“), u kome su opisali zakon o dejstvu masa. Danas taj zakon zovemo Guldberg-Vageov zakon. U tom trenutku, njihov rad je prošao nezapaženo, sve do 1879. godine kada su izdali opširniji rad na tu temu u Nemačkoj.

10. mart / Proizvodnja struje
Novi tip generisanja struje je na pomolu, zahvaljujući istraživačima iz Amerike i Koreje, koji su stvorili nanocevi koje crpe energiju iz hemijskih reakcija. Ovaj „uređaj“ konvertuje hemijsku energiju u električnu, i toliko je minijaturan u odnosu na standardne baterije, da omogućava raznovrsne primene. Više na ovu temu možete pročitati ovde.

09. mart / Dogodilo se na današnji dan
Volter Kon (Walter Kohn), američki teorijski fizičar, austrijskog porekla, je rođen na današnji dan 1923. godine. Kon je zajedno sa Džonom Poplom (John Pople) dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1998. godine, za njihov rad na proračunima u kvantnoj hemiji. Tačnije, Kon je odigrao važnu ulogu u razvoju teorije funkcionala gustine (DFT), koja je omogućila primenu komplikovanih matematičkih formula kvantne mehanike za opisivanje i analizu hemijskog vezivanja između atoma, tj. DFT je omogućila opisivanje kvantno mehaničkih efekata preko elektronske gustine (umesto preko talasnih jednačina). Ova metoda je postala esencijalna za posmatranje i određivanje osobina atomske i molekulske strukture.

08. mart / Dogodilo se na današnji dan
Američki hemičar, Džejms Mejson Krafts (James Mason Crafts) je rođen 08. marta 1839. godine. Poznat je po tome što je zajedno sa Čarlsom Fridelom (Charles Friedel) otkrio reakciju adicije alkil- ili acil- grupe na aromatično jedinjenje (1877), koja nosi njihovo zajedničko ime; Fridel-Kraftsovo alkilovanje (acilovanje). Osim po svom obimnom radu u oblasti organske hemije, Krafts je poznat i po raznim dostignućima u oblastima fizike i fizičke hemije. Izumeo je vodonični termometar, merio je gustine joda na visokim temperaturama, sintetisao je nekoliko tad još nepoznatih organosilicijumovih jedinjenja, koja su bila interesantna zbog svoje hemijske sličnosti sa odgovarajućim ugljenikovim jedinjenjima, i takođe je sintetisao i neka arsenova jedinjenja. Fridel-Kraftsova reakcija je jedna od najplodonosnijih metoda sinteze u organskoj hemiji.

06. mart / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1869. godine, Dimitrij Mendeljejev (Dmitry Ivanovich Mendeleev) je objavio svoju prvu verziju periodnog sistema elemenata. U finalnoj verziji, koja je izašla 1871. godine, ostavio je mesta za još neotkrivene elemente, čak je i pravilno predvideo neke osobine za elemente koje je on nazvao ekasilicijum, ekaaluminijum i ekabor. Mi danas ove elemente nazivamo germanijum, galijum i skandijum, respektivno. Na sledećim adresama možete pogledati verziju periodnog sistema iz 1869. i 1891. godine.

05. mart / Nova dinamika proteina
Tim naučnika na Univerzitetu u Ilinoisu su kreirali novu tehniku za proučavanje dinamike proteina u živim ćelijama. Nova metoda daje mogućnost posmatranja dinamike uvijanja proteina u živim ćelijama i uvid u to koliko se brzo odigravaju biološki procesi. Više o tome pogledajte na ovoj adresi.

04. mart / Dogodilo se na današnji dan
Vilijam Klauzer Bojd (William Clouser Boyd) je rođen 04.03.1903. godine. Bojd je američki imunohemičar, koji je zajedno sa svojom ženom Lajlom 40-ih godina prošlog veka sproveo opsežno istraživanje o rasprostranjenosti krvnih grupa širom sveta. Otkrio je da se krvna grupa nasleđuje, a ne da je uslovljena okolinom. Podelio je svetsku populaciju na 13 geografski različitih rasa, sa različitim profilima gena krvnih grupa. Bojd je kasnije otkrio lektine, koji su proteini-antitela, u biljkama. Proučavao je i krvne grupe mumija. Napisao je knjigu sa Isakom Asimovim (Isaac Asimov) „Rase i ljudi“.

03. mart / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1923. godine, rođen je Frenk Kolton (Frank B. Colton), američki hemičar koji je razvio prvu kontraceptivnu pilulu. Kolton je 1952. sintetisao progestin noretinodrel (izomer noretindrona), koji je u kombinaciji sa estrogenom mestranolom odobren od strane FDA (U.S. Food and Drug Administration) 1956. kao lek Enovid za menstrualne probleme, a 1960. kao prvo oralno kontraceptivno sredstvo. Godinu dana posle sinteze noretinodrela, sintetisao je i noretandrolon, koji je pod nazivom Nilevar odobren 1956. kao prvi oralni anabolički steroid. Sa Polom Klimsterom (Paul D. Klimstra) je sintetisao progestin etinodiol-diacetat (1954), koji je u kombinaciji opet sa mestranolom odobren kao kontraceptivno sredstvo pod nazivom Ovulen 1965. godine. Na ovoj adresi možete pogledati originalni Koltonov dokument o patentu sinteze estradienskih jedinjenja.

02. mart / Dogodilo se na današnji dan
Edvard Juler Kondon (Edward Uhler Condon) je američki fizičar, rođen 02. marta 1902. godine, koji je ostao zapamćen po Frank-Kondonovom principu (1928), razvitku radara i svom doprinosu dizajniranju aparature koja je primenjena za obradu uranijuma za atomsku bombu. Frank-Kondonov princip (James Franck) kaže da pošto se elektronski prelazi dešavaju velikim brzinama, a jezgro je mnogo veće mase od elektrona i sporije se kreće, položaji jezgara i njihove brzine oscilovanja su efektivno nepromenjeni u toku elektronskog prelaza. Ovaj princip je opisao u svojoj tezi o razdvajanju elektronskog i vibracionog kretanja dok je još bio student na Berkliju, tek kasnije je objavljen pod tim imenom (1928). Tokom Menhetn projekta (Manhattan project), Kondon je pomagao Robertu Openhajmeru (Robert Oppenheimer) da sakupi tim naučnika koji će napraviti prvu atomsku bombu u Los Alamosu, Novi Meksiko. Kondon je takođe vodio naučnu studiju o neidentifikovanim letećim objektima (UFO), za koje nije našao pouzdane dokaze.

01. mart / Dogodilo se na današnji dan
Arčer Martin (Archer Martin), britanski biohemičar, je rođen tačno pre 100 godina (01.03.1910.). Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1952. godine, za razvoj particione hromatografije na papiru, upotrebom dve različite tečnosti koje se kreću pod pravim uglom. Ova brza i ekonomična analitička tehnika je dozvoljavala identifikaciju i analizu komponenti smeše, što je dosta doprinelo raznim istraživanjima u oblastima hemije, medicine i biologije. Nobelovu nagradu je podelio sa Ričardom Sindžom (Richard Synge), sa kojim je još 1941. godine razmatrao mogućnost razdvajanja komponenti rastvora između gasne i tečne faze, ali tek je 60-ih godina Martin razvio tehniku gasno-tečne hromatografije, zajedno sa A. Džejmsom (A. T. James).

28. februar / Dogodilo se na današnji dan
Lajnus Poling je rođen na današnji dan 1901. godine. On se ubraja u prve naučnike koji su počeli da se bave oblastima kvantne hemije, molekularne biologije i ortomolekularne medicine. Poling je uveo koncept elektronegativnosti 1932. godine. Koristeći razne karakteristike molekula, kao što su energija potrebna da se prekine veza između dva atoma i dipolni momenti, ustanovio je skalu, Polingovu skalu elektronegativnosti, koja je veoma korisna za predviđanje prirode veze između atoma. Tridesetih godina prošlog veka, Lajnus je počeo da objavljuje radove na temu prirode hemijske veze, i to je sumirao u svojoj knjizi „Priroda hemijske veze“ 1939. godine. Ova knjiga je jedna od najuticajnijih hemijskih knjiga ikada objavljenih. Trideset godina nakon objavljivanja, ovo delo je bilo citirano više od 16000 puta, a čak se i danas citira. Za svoj doprinos hemiji je dobio Nobelovu nagradu 1954. godine. On je jedna od četiri osobe koje su dobile više od jedne Nobelove nagrade (dobio je Nobelovu nagradu za mir 1962.) i jedina osoba koja Nobelovu nagradu nije podelila sa još nekim, oba puta.

27. februar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1932. godine, Džejms Čedvik je u časopisu Nature objavio svoje otkriće neutrona. Neutron je dobio svoje ime zbog nedostatka naelektrisanja. Ovo je doprinelo otkriću fisije (Ajda Novak, Oto Han, Fridrih Štrasman, Lisa Majtner) i proizvodnji atomske bombe. Za ovo epohalno otkriće Čedvik je nagrađen Hjuzovom medaljom kraljevskog društva 1932. godine i Nobelovom nagradom za fiziku 1935. godine.

26. februar / Dogodilo se na današnji dan
26. februara 1946. godine je rođen Ahmed Hasan Zivajl, naučnik egipatsko-američkog porekla, koji je zaslužan za razvoj femtohemije. On je pionir u proučavanju hemijskih reakcija na nivou femtosekundi. Koristeći tehniku ultra brzog lasera (sastoji se od veoma kratkih laserskih bljeskova), uspeo je da opiše tok reakcije u veoma uskim vremenskim intervalima – dovoljno uskim da može da analizira prelazna stanja. Zivajl je 1999. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju, za svoj rad u oblasti femtohemije.

25. februar / Dogodilo se na današnji dan
Ajda Nodak (rođena 25.02.1896.), nemački hemičar, otkrila je u saradnji sa svojim budućim mužem Volterom Nodakom i Otom Bergom element renijum (1925). Nazvali su ga po reci Rajni (latinski „Rhenus“). Oni su takođe tvrdili da su otkrili element 43 u prirodi, koji su tada nazvali masurijum. Kasnije su element 43 veštački dobili Karlo Perier i Emilio Segre u ciklotronu, i nazvali ga tehnecijum (1937). Otkriće Ajde, Voltera i Otoa je onda bilo pod znakom pitanja, a i sad, jer se zna da je period poluraspada svakog poznatog izotopa tehnecijuma toliko mali da ga praktično i nema na Zemlji. Ajda je 1935. godine objavila rad u kome je tvrdila da su atomi uranijuma u Fermijevom eksperimentu (bombardovanje uranijuma neutronima) podeljeni u nekoliko teških fragmenata (fisija), izotope već poznatih elemenata, dok se Fermi zalagao da su to novi, takozvani trans-uranski elementi. Nažalost, Ajdin rad su ignorisali, a Fermi je dobio Nobelovu nagradu za svoje otkriće. Nakon nekoliko godina (1939), Lisa Majtner, Fridrih Štrasman i Oto Stern su dokazali da je Ajda bila u pravu.

24. februar / Dogodilo se na današnji dan
Henri Bekerel je 1896. godine saopštio Francuskoj akademiji nauka o njegovom otkriću fosforescentnih zraka kristala uranijumovog i kalijumovog sulfata. Objasnio je da je stavio kristale na površinu fotografske ploče uvijene u veoma tanak crni papir i sve to izložio sunčevoj svetlosti na nekoliko sati. Kada je razvio fotografsku ploču, uočio je tamne siluete supstanci na negativu. Kada je stavio novčić ili metalnu ploču između uranijumovih kristala i uvijene fotografske ploče, video je sliku tih objekata na negativu. Nije tad shvatio da je slučajno otkrio radioaktivnost, ni da sunčeva svetlost nije potrebna da inicira zrake.

23. februar / Dogodilo se na današnji dan
23.02.1886. godine, Čarls M. Hol je izvršio elektrolitički proces za odvajanje aluminijuma iz rude, i to samo nekoliko meseci nakon završetka koledža (imao je 23 godine). Rastvorio je rudu aluminijuma u kriolitnom kupatilu (mineral koji sadrži fluor, natrijum i aluminijum) i propustio električnu struju kroz rastvor. Ovaj proces, koji je pantentirao 2. aprila 1889. godine, je prvi jeftin, komercijalni postupak izolovanja aluminijuma.

20. februar / Dogodilo se na današnji dan
Nemački hemičar Robert Huber je rođen 20. februara 1937. godine. Huber je zajedno sa Johanom Dizenhoferom i Hartmutom Mičelom dobio Nobelovu nagradu 1988. godine za određivanje trodimenzionalne strukture proteinskog kompleksa koji je esencijalan za fotosintezu kod ljubičastih bakterija. Tri naučnika su izolovala intramembranski protein u kristalnom stanju i primenila difrakciju x-zraka za određivanje strukture. Ta informacija je pružila uvid u strukturna tela koja imaju veoma bitnu funkciju u procesu fotosinteze. Ovo je dalje moglo da se upotrebi za analogni kompleks kod cijanobakterija, koji je u suštini isti kao i protein u hloroplastima viših biljaka.

19. februar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1764. godine je rođen Gotlib Sigismund Kirhof, hemičar nemačko-ruskog porekla. Kirhof je prvi naučnik koji je primenio kontrolisanu katalitičku reakciju za proizvodnju glukoze, razvio je metod za preradu biljnog ulja i takođe je eksperimentisao sa pravljenjem alkoholnog pića i fermentacijom. Dobio je molekul glukoze (koji je tek kasnije dobio to ime) katalitičkom enzimskom hidrolizom skroba (1811). Ovaj metod se i nakon 200 godina koristi za industrijsku proizvodnju šećera.

11. februar / Dogodilo se na današnji dan
11. februara 1920. godine je rođen Fred Basolo, američki neorganski hemičar, koji je dao veliki doprinos koordinacionoj, organometalnoj i bioneorganskoj hemiji. Objavio je preko 400 radova u ovim oblastima. Sa svojim kolegom Ralfom Pirsonom je napisao knjigu „Mehanizmi neorganskih reakcija“, koja je bacila svetlo na značaj mehanizama koji uključuju koordinaciona jedinjenja. Ovo delo, koje je povezalo koncepte teorije ligandnog polja i fizičke organske hemije, označilo je promenu prirode koordinacione hemije sa deskriptivne, ka kvantitativnoj nauci.

09. februar / Dogodilo se na današnji dan
1996. godine, u 22:37 časova, samo godinu dana nakon što su stvorili elemenat 111, tim nemačkih naučnika predvođen Piterom Armbrusterom u Darmštadu, Nemačka, stvorili su atom elementa 112. Njegovo jezgro sadrži 112 protona i 165 neutrona, dajući mu maseni broj 277. Stvoren je spajanjem atoma cinka i atoma olova, tako što je jezgro cinka ubrzavano ka olovu u jonskom akceleratoru. S' obzirom da je samo nekoliko atoma elementa 112 napravljeno, izolovanje kvantitativne količine potrebne za posmatranje osobina nije postignuto i možda nikada i neće, zbog toga što se atom raspada emisijom α-čestica sa poluživotom od samo 240 mikrosekundi. Ime ununbium koje nosi ovaj element potiče od latinskih reči „jedan jedan dva“. Prethodne godine, Sigurd Hofman, saradnik Pitera Armbrustera, predložio je da se ovaj element nazove Kopernicijum (Cn).

05. februar / Twitter nalog i FB Fan stranica
Klub se od danas nalazi i na Twitteru. Možete pratiti naše tvitove, preko našeg Twitter korisničkog imena @kmhemnet. Pored Twittera, Poslovi i prakse, deo KMHS mreže je dobio i svoju Facebook Fan stranicu. Posetite nas i na FBu! Naša FB Fan stranica nalazi se ovde. Vidimo se na Twitteru i FBu!

05. februar / Dogodilo se na današnji dan
Američki biohemičar, čija su otkrića o ulozi vitamina i proteina u organizmu doprinela tome da se ustanove moderni koncepti ishrane, Lafajet Benedikt Mendel, rođen je na današnji dan 1872. godine. U saradnji sa Tomasom Ozbornom, objavio je više od 100 radova na temu ishrane (1909-1928). Otkrio je vitamin A (u isto vreme ga je otkrio i Elmer Mekolum), doprineo je otkriću kompleksa vitamina B (1915) i povezao je nutritivnu vrednost proteina sa aminokiselinama koje se u njima nalaze.

04. februar / Dogodilo se na današnji dan
Fridrih Herman Hund (rođen 04.02.1896.) je nemački fizičar poznat po svom radu u oblasti elektronske strukture atoma i molekula. Uveo je Hundova pravila (1925), za atomske spektre, za određivanje najnižeg energetskog nivoa dva elektrona koji imaju isti glavni i sporedni kvantni broj (n i l), u višeelektronskim atomima. Prvo pravilo: Najniže energetsko stanje ima maksimalni multiplicitet u saglasnosti sa Paulijevim principom isključenja. Drugo pravilo: Najniže energetsko stanje ima maksimalni ukupni orbitalni angularni momenat, u saglasnosti sa prvim pravilom. Ova dva pravila su objašnjena kvantnom teorijom atoma i proračunima koji uključuju odbijanje između dva elektrona. Takođe je uveo metod korišćenja molekulskih orbitala za određivanje elektronske strukture molekula i formiranja hemijske veze, tj. molekulsko orbitalnu teoriju (ili Hund-Milikenova teorija), zajedno sa Milikenom. Umro je 31. marta 1997. godine, u 101-oj godini života.

03. februar / Potrebni saradnici
Ovom prilikom želeli bi smo da Vas pozovemo da se uključite u rad Kluba. Potrebni su nam saradnici/e u raznim oblastima. Poziv za saradnike, možete pronaći ovde. Javite nam se i uključite u rad Kluba! Preuzmite Poziv za saradnike

01. februar / Oficijalna FB grupa
Od nedavno Klub ima i svoju oficijalnu grupu na Facebook-u, najvećoj socijalnoj mreži na internetu. Pozivamo vas da se priključite našoj FB grupi, jer pored toga što ćemo na Facebook-u propratiti rad Kluba i sajta, postavljaćemo i zanimljivosti iz sveta nauke, interesantne filmove, voditi diskusije... Zato, priključi nam se!

31. januar / Novi pretraživači
Pored standardnih Google i Yahoo internet pretraživača, sajt Kluba je sada indeksiran i u Bing i u Ask.com pretraživačima. Bing je novi internet pretraživač koji donosi nove, inovativne načine pretraživanja interneta. Najinovativnije u Bing-u je Vizuelna pretraga. Pogledajte šta Vam nudi novi Bing pretraživač. Jedan od problema sa Bingom je što ne podržava sve popularne internet preglednike (za razliku od Google-a i Yahoo-a), već samo IE i Firefox, tako da korišćenje drugih preglednika (Opera, Safari, Google Chrome) sa Bing-om nije podržano.

31. januar / Dogodilo se na današnji dan
Irving Langmuir je rođen 31. 01. 1881. godine. Američki fizikohemičar čije su studije molekulskih filmova na čvrstim i tečnim površinama otvorile nova polja istraživanja u biohemiji i hemiji koloida i donele mu Nobelovu nagradu 1932. godine. Njegovi rani radovi su bili o gasovima, što ga je dovelo do izuma Langmuirove kondenzacione pumpe. Pronašao je način da produži vek trajanja volframovih sijalica tako što bi ih punio mešavinom azota i argona. Takođe je razvio atomsku-vodoničnu lampu za zavarivanje sposobnu za temperature i do 3000^°C. Prvi je upotrebio termin „plazma“ i uveo je termine „kovalentnost“ i „elektrovalentnost“ u upotrebu.

30. januar / Još jači dijamanti
Nova istraživanja koja su sproveli naučnici u Lawrence Livermore Nacionalne Laboratorije (Kalifornija, SAD) pokazuju da dijamant postaje još jači prilikom brzog sabijanja. Koristeći lasere JANUS i OMEGA istraživači iz LLNL i njihove kolege sa univerziteta u Ročesteru i Berklija, dokazali su da kada se udarni talasi primene na dijamant uz jake lasere, dijamant može da izdrži pritisak milion puta veći od atmosferskog, pre nego što se raspadne.

30. januar / Dogodilo se na današnji dan
30-og januara 1949. godine je rođen Piter Ejgr, molekularni biolog, koji je 2003. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće akvaporina. Akvaporini (tzv. jonofore ili tunelski-proteini) su proteini koji su ugrađeni u ćelijsku membranu i konkretno služe za regulisanje protoka vode kroz membranu, inače tunelski proteini uopšteno služe za transport jona kroz membranu. Oni su „vodovodne cevi“ ćelije. Nagradu je podelio sa Roderikom Mekinonom, koji ju je dobio za istraživanje strukture i mehanizma delovanja tunelskih kalijumovih proteina.

29. januar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1896. godine, Emil Herman Grube je prvi počeo da primenjuje radijaciju (x-zrake) za lečenje raka dojke 55-ogodišnje žene. X-zraci su otkriveni godinu dana ranije u Nemačkoj (Vilhelm Rendgen). Grube je isprobao radijaciju kao oruđe protiv raka nakon što je zadobio opekotine od radijacije dok je eksperimentisao sa x-zracima. Njegovi eksperimenti nisu izlečili rak dojke, ali su drugi koji su kasnijih godina primenjivali x-zrake za lečenje raznih oblika raka (naročito raka kože) ne samo uspeli da otklone bol prouzrokovan rakom, nego su u nekim slučajevima uspeli i da ga zapravo izleče. To je podstaklo dalju upotrebu x-zraka u medicinske svrhe. Grube nije objavio svoj rad još narednih nekoliko godina, tako da se u njegovo tvrđenje da je prvi koji je počeo da primenjuje lečenje radijacijom u velikoj meri sumnjalo.

28. januar / Dogodilo se na današnji dan
Kejtlin Jardli Lonsdejl, britanski kristalograf (rođena 28.januara 1903.), razvila je nekoliko tehnika u kojima se koriste x-zraci. Njeno eksperimentalno određivanje strukture benzena (1929) pomoću difrakcije x-zraka, koje je pokazalo da su sve C-C veze u prstenu iste dužine i svi unutrašnji C-C-C uglovi 120^°, je imalo veliki uticaj na organsku hemiju. Takođe je odredila strukturu heksahlorobenzena (1931) Furijerovim spektralnim metodama. Bila je prva žena koja je izabrana u Kraljevsko društvo Londona (1945), prva žena predsednik Internacionalne kristalografske unije (1966) i prva žena predsednik Britanske asocijacije za napredak u nauci (1967). Kejtlin je takođe radila na sintezi dijamanata. Jedna alotropska modifikacija ugljenika je nazvana lonsdelit, njoj u čast. To je veoma redak oblik dijamanta koji se može naći u meteoritima.

27. januar / Novi kristali
Tim naučnika sa Northwestern univerziteta, Čikago, SAD, su otkrili da X-zraci mogu da aktiviraju formiranje nove vrste kristala: naelektrisanih cilindričnih vlakana poređanih kao svežanj olovaka na koje deluju odbojne sile. Takve strukture do sada nisu zabeležene kod kristala. Slične pojave se dešavaju u prirodi, kod vlakana citoskeleta, koji kontrolišu deobu i migraciju ćelija u metastazi raka i mnoge druge procese.

27. januar / Nedostupni na kratko
Svi oni koji su pokušali da pristupe sajtu, između 10:30h i 11:30h ujutro, mogli su da primete da sajt nije bio dostupan na internetu. Razlog za ovo je što je tehnički tim ažurirao softvere na našem hosting serveru. Ovo će omogućiti brže i sigurnije funkcionisanje sajta Kluba. Ukupno smo bili "offline" 49 minuta.

27. januar / Dogodilo se na današnji dan
Fridrih August Kekule je na današnji dan 1865. godine prezentovao svoju strukturu benzena, Hemijskom društvu u Parizu. Predložio je da se atomi ugljenika u benzenu nalaze u heksagonalnom rasporedu, i da se jednostruka i dvostruka veza naizmenično smenjuju između njih. Svaki ugljenik ima vodonikov atom prikačen za sebe. Međutim, Kekuleova struktura je imala problema jer benzen nije reagovao kao recimo eten. Na svom predavanju o benzenu, je rekao kako je ideju za ovakvu strukturu dobio nakon popodnevne dremke, kada je sanjao zmiju koja grize svoj rep.

26. januar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan pre 55 godina (25.01.1955.) je razvijen atomski sat sa greškom od jedne sekunde u 300 godina, na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku. Atomski sat je tip sata koji koristi frekvenciju atomske rezonancije kao standard za praćenje vremena. Oni su najtačniji poznati merači vremena i koriste se za kontrolu televizijskog prenosa programa i u globalnom navigacionom satelitskom sistemu (kao recimo GPS). Oni ne koriste radioaktivnost, već precizne mikrotalasne signale koji elektroni u atomu ispuštaju kada menjaju energetske nivoe. Ideju upotrebe atomskih vibracija za merenje vremena je prvi predložio Lord Kelvin 1879. godine. Od 1967. godine Internacionalni sistem jedinica je definisao sekundu kao dužinu 9,192,631,770 ciklusa radijacije koji odgovaraju prelazu između dva energetska nivoa cezijuma-133.

24. januar / Dogodilo se na današnji dan
Žozef-Ahil Le Bel, francuski hemičar koji je prvi prezentovao teoriju o vezi između molekulske strukture i kako oni apsorbuju ili reflektuju svetlost, je rođen 24.01.1847. godine. Pretpostavio je (1874) da optička aktivnost – prisustvo dve forme istog organskog molekula, predmeta i lika u ogledalu – zavisi od asimetričnog ugljenikovog atoma za koji su vezane četiri različite grupe. Zbog ovog doprinosa, smatra se koosnivačem stereohemije, zajedno sa van Hofom, koji je iste godine izneo istu hipotezu. Njegovo interesovanje je obuhvatalo petrohemiju, kosmologiju i biologiju.

20. januar / Izložba radova IS Petnica
Izložba radova sa VIII konferenceije polaznika IS Petnica "Korak u nauku". Otvaranje će se održati u petak, 22.01.2010. u 11h u prostorijama SANU. Više informacija možeš pronaći ovde.

20. januar / Dogodilo se na današnji dan
Aleksandar-Emil Beger de Šankurtoa, francuski geolog koji je prvi poređao hemijske elemente po atomskim masama (1862), je rođen na današnji dan 1820. godine. De Šankurtoa je ucrtao atomske mase na površinu cilindra u spiralu, tako da se srodni elementi nalaze u istoj vertikalnoj liniji. Taj heliks on naziva „telurski zavrtanj“. Iako je njegova publikacija veoma značajna, ostala je ignorisana od strane hemičara.

19. januar / Svetlost vezana u čvorove
Fizičari sa Univerziteta u Bristolu, Glazgovu i Sautemptonu, UK, uspeli su da vežu svetlost u čvor! Razumevanje kontrole svetla na ovaj način, ima važne implikacije u laserskoj tehnologiji koja se koristi u industriji na različite načine. Optički vir, može da se napravi korišćenjem holograma koji usmeravaju tok svetla. U svom radu, naučnici su napravili holograme prema Teoriji čvorova, grana apstraktne matematike zasnovana na čvorovima pertli i kanapa. Korišćenjem ovih specijalnih holograma, uspeli su da naprave čvorove u svetlosnom toku.

19. januar / Dostupni putem PlanPlus sajta
Našu adresu možeš pronaći na PlanPlus digitalnim mapama Srbije, direktno putem veze Klub mladih hemičara Srbije ili kada odeš na početnu stranicu PlanPlus digitalnih mapa i ukucavanjem "Klub mladih hemičara Srbije" u polje za pretragu. Kako su mape interaktivne, ovo omogućava lakše snalaženje i brži dolazak do željenih informacija.

19. januar / Vektorski logo javno dostupan
Na sajtu SerbianLogo možete pronaći vektorsko izdanje loga Kluba mladih hemičara Srbije i besplatno ga preuzeti. Logo možete preuzeti u AI formatu. Preuzmite logo Kluba preko SerbianLogo sajta.

18. januar / Dogodilo se na današnji dan
Engleski hemičar koji je postao poznat kao otac valentnosti, Edvard Frenklend, je rođen 18. 01. 1825. godine. Proučavao je organometalna jedinjenja, počevši sa kakodilom (tetrametildiarsin) koje je jedno od najranijih otkrivenih organometalnih jedinjenja. Do 1850. godine je pripremio nekoliko organometala (uglavnom cinkovih), na osnovu kojih je izveo teoriju o valentnosti (objavljena je 10. maja 1852. godine), da svaki atom ima određeni kapacitet zasićenja, tako da se može kombinovati samo sa određenim brojem atoma drugih elemenata. Takođe je učestvovao u otkriću helijuma 1868. godine, zajedno sa Jansenom i Lokerom posmatrajući Sunčev spektar. Ovo je prvi put da je element otkriven u svemiru, pre nego što je pronađen na Zemlji.

17. januar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1949. godine, prvi put, sinhrotron je pušten u rad punom snagom, na Berkliju (Univerzitet u Kaliforniji). Izumeo ga je Edvin Matison Mekmilan. Sinhrotron je specifičan tip cikličnog čestičnog akceleratora, u kom su magnetno polje (koje služi tome da čestice kruže) i električno polje (ubrzava čestice) pažljivo sinhronizovani. Danas je sinhrotron najveće energije Veliki hadronski kolajder u CERN-u u Švajcarskoj (ubrzava čestice do oko 14000GeV kinetičke energije, dok je prvi sinhrotron ubrzavao do oko 3GeV).

16. januar / Dogodilo se na današnji dan
Švedski hemičar, Anders Ekeberg, koji je otkrio tantal (1802) je rođen na današnji dan 1767. godine. Tek ga je 1820. godine izolovao Bercelijus. Mnogi tadašnji hemičari su smatrali da su niobijum (otkriven 1801) i tantal isti elementi do 1844. godine, jer ih je veoma teško razlikovati zbog sličnih hemijskih i fizičkih osobina. Ime tantal potiče od mitskog lika Tantala i njegovih muka („Tantalove muke“), zbog svoje velike inertnosti. Niobijum je, zbog svoje velike sličnosti sa tantalom, dobio ime po Tantalovoj ćerki Niobi. Žice napravljene od tantala su se koristile u sijalicama, dok ih nisu zamenile žice od volframa.

15. januar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1785. godine je rođen engleski hemičar i biohemičar Vilijam Praut. Najviše je upamćen zbog formulacije Prautove hipoteze (1815), koja kaže da su atomske težine svih elemenata umnošci atomske težine vodonika. U to vreme se smatralo da je atomska težina vodonika tačno 1.0, tako da je hipoteza implicirala da su sve atomske težine celi brojevi. Takođe je poznat zbog otkrića u metaboličkoj hemiji. Izolovao je ureu i mokraćnu kiselinu 1818. godine, prvi je naučnik koji je kalsifikovao hranu u tri glavne jedinice; ugljene-hidrate, masti i proteine. Raderford je 1920. godine nazvao proton po Prautu.

14. januar / Nedostupni na kratko
Svi oni koji su pokušali da pristupe sajtu, između 9h i 12h ujutro, mogli su da primete da sajt nije bio dostupan na internetu. Razlog za ovo je što je došlo do greške u kernelu na našem hosting serveru, što je otklonjeno vrlo brzo i sajt je ponovo bio dostupan od 11:31:49. Ukupno nismo bili dostupni 144 minuta (2 sata i 24 minuta).

14. januar / Dogodilo se na današnji dan
Rejnir Ludvig Klajzen, poznati nemački hemičar, je rođen 14. januara 1851. godine. Poznat je po svom obimnom radu u oblasti organske hemije i brojnim reakcijama koje nose njegovo ime, kao što su Klajzenova sinteza isatina (1879), Klajzen-Šmitova kondenzacija (kondenzacija aromatičnih aldehida sa alifatičnim aldehidima ili ketonima, 1881), Klajzenova kondenzacija (kondenzacija estara koji sadrže α-vodonik), Klajzenova reakcija (sinteza cinamata reakcijom aromatičnih aldehida sa estrima, 1890), Klajzenovo premeštanje (termički indukovano premeštanje kod alil-vinil etara, 1912). Takođe, dizajnirao je posebnu bocu za destilaciju, koju nazivamo Klajzenova boca.

13. januar / Dogodilo se na današnji dan
Francuski hemičar Pjer Žan Robike je rođen 13.01.1780. godine. Značajna otkrića su, između ostalih, određivanje hemijske strukture asparagina (to je prva aminokiselina koja je identifikovana, iz špargle, 1806. godine), terpenoid kantaridin (1810), narkotin (alkaloid iz opijuma, 1817), kafein (1821), alizarin i purpurin (1826), orcin (izolovan iz lišajeva, 1829), amigdalin (1830), kao i kodein (takođe alkaloid iz opijuma, 1832). Neka od ovih otkrića su bila u kolaboraciji sa drugim naučnicima.

12. januar / Dogodilo se na današnji dan
Belgijski hemičar, ili bolje alhemičar, Žan Baptist van Helmont (Jan Baptist van Helmont) je rođen na današnji dan 1580. godine. Helmont je prvi prepoznao prisustvo različitih gasova u atmosferskom vazduhu. Ustanovio je da je gas koji se odaje pri spaljivanju uglja isti onaj koji nastaje fermentacijom grožđa. Nazvao ga je „spiritus silvestre“ što znači „divlji duh“; mi ga danas zovemo ugljen-dioksid.

11. januar / Dogodilo se na današnji dan
Alizarin je organsko jedinjenje koje je u istoriji poznato kao sredstvo za bojenje tkanine. Prvi uzorci alizarina, koje su sintetisali Karl Grebe i Karl Liberman, su prikazani Berlinskom Hemijskom Društvu na današnji dan 1869. godine. Alizarin je antrahinon, koji se nalazi u korenu biljke broć (Rubia tinctorum). Ime alizarin potiče od arapske reči al-usara, što znači sok. Broć je uzgajan i upotrebljavan kao sredstvo za bojenje tkanine još u Egiptu pre 4500 godina. Danas se upotrebljava i u medicini.

11. januar / Naš mozak dnevno obradi 34 gigabajta podataka!
Istraživanje "How much information?", koje su uradili istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, San Diego, utvrdili su da prosečan Amerikanac dnevno "obradi" 34 gigabajta podataka. Tačnije, oni su utvrdili da se svakog dana obradi 3.6 zetabajta i 100500 reči (1 zetabajt = 1 000 000 terabajta = 1 024 000 000 gigabajta). Kada bi se 3.6 zetabajta podataka odštampale kao reči, ti papiri bi mogli da se naslože preko cele Amerike (uključujući i Aljasku) i bili bi visoki 2.13 metara! Ti podaci se primaju radom 2 sata na računaru, 4.5 sata TVa, 1.1 sat čitanja, 5 sati radija, 1.13 sati telefoniranja (uključujući SMS) i 5 sati drugih interakcija (uključujući i interakcije sa ljudima). Originalno istraživanje Univerziteta u Kaliforniji možeš naći ovde.

31. decembar / Srećni praznici
I mi smo se umorili. Otićićemo na odmor za praznike, pa ćemo rad nastaviti za desetak dana. Pri tome, pauziraćemo ažuriranje sajta, ali ćemo nastaviti sa aktivnim radom u pozadini! Svim mladim hemičarima želimo srećne praznike, kao i srećnu i uspešnu 2010! Vidimo se opet u 2010-oj!

30. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Metod za pravljenje savitljivog volframa za upotrebu u sijalicama je 1913. godine patentirao Vilijam Dejvid Kulidž (William David Coolidge). Kompanija Dženeral Elektrik mu je dala zadatak zamene krtih ugljeničnih vlakana u sijalicama sa volframovim žicama. Kulidž je tada napravio revoluciju u oblasti radiologije, tako što je izumeo nešto što mi danas zovemo Kulidžova rendgenska cev. Razvio je način kako da pregreje volfram toliko da bi mogao da ga izvlači u veoma tanka vlakna. Unapredio je rendgensku cev tako što je upotrebio zagrejano vlakno volframa kao katodu, koja je sad proizvodila elektrone umesto rezidualnog gasa. Na ovaj način se mogla upotrebiti veća voltaža i veća energija X-zraka. Originalni dokument patenta možete pogledati na ovoj adresi.

28. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Keri Banks Mulis, američki biohemičar i nobelovac, je rođen na današnji dan 1944. godine. Mulis je 1983. godine razvio PCR tehniku (polymerase chain reaction), za koju je podelio nobelovu nagradu 1993. godine sa Majklom Smitom. PCR je tehnika koja dozvoljava umnožavanje specifičnog dela DNK lanca, vrlo je jednostavna i za smo nekoliko sati može napraviti milijardu kopija određenog dela DNK. Ova metoda je od velike pomoći u medicinskoj dijagnozi bakterijskih i virusnih infekcija, takođe je nezamenljiva tehnika u genetici i forenzici. Koristeći sićušan trag tkiva, PCR može da proizvede dovoljnu količinu DNK da se identifikuju rođaci, leševi, počinioci krivičnog dela, fosili... PCR je takođe osnovno oruđe u sekvenciranju DNK. Ipak, neki smatraju da Mulis nije izumeo ovu tehniku, tvrdeći da su norveški naučnik K. Klepe i indijski naučnik H. Horan 1969. godine opisali ovaj metod, ali svi se slažu da je njegov doprinos razvoju ove tehnike nezamenljiv i da je njen pun potencijal ostvaren tek njegovim radom.

27. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Luj Paster, francuski hemičar i mikrobiolog, je rođen na današnji dan 1822. godine. Njegov rad kao hemičar je počeo sa istraživanjima u oblasti stereohemije. Primetio je da dva različita uzorka tartaratne kiseline okreću ravan polarizovane svetlosti u različitom smeru. Nakon pažljivog istraživanja kristala ove kiseline, Paster je opazio da je supstanca kristalizovala u dve asimetrične forme, koje se nikako nisu mogle preklopiti, a odnosile su se kao leva i desna rukavica. Ovo je bio prvi put da je neko demonstrirao hiralne molekule. Prebacio se u oblast mikrobiologije kada je otkrio ulogu bakterija u fermentaciji. Zapamćen je po izvanrednim dostignućima u prevenciji raznih bolesti. Napravio je i testirao prvu vakcinu protiv besnila, difterije, kolere, žutice, kuge, antraksa i tuberkuloze. Javnosti je poznatiji po metodi pasterizacije – procesu ubijanja bakterija u tečnostima zagrevanjem na određenoj temperaturi. Njegovo telo leži ispod Instituta Paster u Parizu u upečatljivoj kripti, koja je prekrivena crtežima o njegovim dostignućima u Vizantijskom mozaiku.

26. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Nemački hemičar Klemens Aleksandar Vinkler je rođen 26. 12. 1838. godine u Frajburgu. Kada je u obližnjem rudniku 1885. otkrivena nova ruda argirodit, hemičari su otkrili da ruda sadrži srebro i sumpor. Vinkler je analizirao rudu, februara 1886. godine. Kada je uradio analizu, Vinkler je uvideo da poznati elementi čine samo 93% težine uzorka, što ga je navelo na to da tih preostalih 7% sigurno sadrži neki još neotkriveni element. Novi element je nazvao Germanijum, prema zemlji u kojoj je otkriven. Do 1897. godine je dokazao da je germanijum ustvari eka-silicijum, koji je 1871. Mendeljejev predvideo u svom periodnom sistemu elemenata. Danas se zna da je formula argirodita GeS₂ • 4Ag₂S.

25. decembar / Prvi molekulski tranzistor
Naučnici sa Yale Univerziteta su uspeli da naprave prvi tranzistor od jednog jedinog molekula. Oni su podešavali napon, putem kontakta od zlata, na molekulu benzena, dozvoljavajući podizanje i opadanje energije molekulskih stanja, čime su pokazali da ga je moguće koristiti kao tradicionalni tranzistor na molekulskom nivou. više

25. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Tiroidni hormon, tiroksin, je prvi put izolovan 1914. god. u kristalnom stanju. Izolovao ga je biohemičar Edvard Kendal. Tiroksin (T₄) je prohormon i rezervoar za aktivni tiroidni hormon trijodotironin (T₃). Uključen je u kontrolu metaboličkih procesa i utiče na fizički razvoj. Hormon su prvi put sintetisali 1927. godine britanski hemičari Čarls Robert Harington i Džordž Bardžer.

24. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan 1936. godine je prvi put upotrebljen radioaktivni izotop (³²P) u lečenju. Ovaj događaj je označio nastanak nuklearne medicine. Ernest Lawrence je prepoznao potencijal korišćenja nuklearnih izotopa u medicini, koje je proizvodio u ciklotronu, njegovom sopstvenom izumu (za koji je kasnije dobio i Nobelovu nagradu). Ciklotron je čestični akcelerator koji koristi visokofrekventnu struju. Njegov brat, John, koji je bio hematolog, je započeo lečenje 28-ogodišnjeg pacijenta koji je bolovao od leukemije. Radioaktivni izotop je primenjivan i u dijagnostičke (pratio je metabolizam koštane srži) i u terapijske svrhe. Uskoro, počeli su da se upotrebljavaju novi radioizotopi za terapiju radijacijom, uključujući ⁹⁹Tc, ¹⁴C, ¹⁸F i ²⁰¹Tl. Radioterapija se u početku i nije pokazala kao veoma efektivna metoda u lečenju bolesti kao što su leukemija i drugi oblici kancera, ali je nagovestila dolazak oblasti radiologije.

23. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Na današnji dan, 23. 12. 1722. godine, se rodio švedski minerolog i hemičar Axel Fredrik Cronstedt. Prvi je izolovao nikl (1751. godine) i primetio njegova magnetna svojstva. Nazvao ga je kupfernickel, što znači ''đavolji bakar''. Cronstedt je takođe otkrio mineral šelit (eng. scheelite) 1751. godine, koji je tada nazvao volfram (eng. tungsten). Carl Wilhelm Scheele je kasnije predložio da se novi metal (tj. volfram) može dobiti iz te rude. Postavio je novu hemijsku klasifikaciju minerala i otkrio zeolit (silikat koji se koristi za omekšavanje vode).

21. decembar / Dogodilo se na današnji dan
Godine 1898, budući dobitnici Nobelove nagrade, Pierre i Marie Curie, su otkrili novi radioaktivni element radijum (^{[ 226 ]}Ra). Ra je srebrnasti, sjajni, visoko radioaktivni metal koji se nalazi u rudama Uranijuma i Torijuma, kao proizvod radioaktivnog raspada. Ranije se koristio za pravljenje boja koje svetle. Boja je bila sastavljena od radijumovih soli i fosfora koji svetli u mraku. više

21. decembar / Otkrivena najstarija DNA!
DNA iz 419 miliona godina stare bakterije je možda pripadala naslednicima prvih živih organizama na Zemlji! Tim naučnika Prof. Parka, Kanada, pronašli su šest identičnih, savršeno očuvanih segmenata DNA nepoznate nauci. više

21. decembar / Ljudski genomiks pri kraju!
Naučnici pokušavaju da zatvore rupe, isprave greške i konačno upotpune sekvence ljudskog genoma. Završna verzija genoma, ukoliko može da se dobije, će se značajno razlikovati od prvobitno objavljenog! više

16. decembar / Taman na vreme za praznike!
Hubble teleskop snimio fotografiju novogodisnje jelkice u svemiru! Pa dobro, nije baš. Snimio je stelarnu grupu, R136, u procesu formiranja velike zvezde, koja je udaljena svega nekoliko miliona svetlosnih godina i nalazi se u 30 Doradus Nebuli, galaksiji satelita u Mlečnom putu. više

15. decembar / Prvi na Google internet pretrazi
Na Google pretrazi za ključne reči 'Klub mladih hemičara' ili 'Klub mladih hemičara Srbije' kao prvi rezultat prikazaće se naš sajt, dok će se na Yahoo pretrazi, naš sajt prikazati na prvoj strani rezultata!

15th United Nations Climate Change Conference (COP15)
Bella Center, Copenhagen, 7. - 18. 12. 2009. više

05. decembar / Klub predstavljen na Festivalu nauke
Na Festivalu nauke nalazićemo se na štandu Hemijskog fakulteta koji će se nalaziti u RK Kluz, a mi ćemo biti tamo sva tri dana festivala. Vidimo se!

05. decembar / Medjunarodna godina hemije
Ujedinjene nacije su na 63. kongresu proglasile 2011. godinu godinom hemije. više

04. decembar / Godišnja članarina je besplatna
Na predlog Srpskog hemijskog društva članarina za ovu godinu je besplatna za sve članove.

04. decembar / Sajt Kluba mladih hemičara je pušten u rad.
Na adresi www.kmhem.net možeš se informisati o aktivnostima kluba, pronaći interesantne informacije u vezi hemije i informisati se o radu sličnih društava u Evropi.