Ovde i tamo

By   /  5. December 2009.  /  Comments Off on Ovde i tamo

Može se reći da se radi o šekspirovskoj dilemi: Otići ili ostati, pitanje je sad!? Samo što ovo pitanje pogađa svakoga od nas i što verovatno ima presudan značaj na naš budući naučni a i socijalni život. Promene su više nego korisne, ali na njih treba biti dobro pripremljen. Uvek  je trava sa one strane ograde bila zelenija i lepša, pogotovo svima nama koji smo godinama bili zatvoreni u imaginarnom kavezu gde je pogled ka spoljnem svetu dirigovan i gotovo uvek zakrivljen.

Kao i većina mojih kolega kojima se završetak studija bliži počeo sam razmišljati šta dalje? Na koju stranu se okrenuti i gde otići? Čemu se posvetiti po završetku fakulteta? Čak sve češće i razgovaram o tome sa prijateljima i ljudima koji su u sličnoj dilemi. Nažalost, ili na sreću, sve nas manje deli iste stavove i sve češće zastupam mišljenje manjine. Ko je u pravu, hm, vreme će pokazati.

Do pre par godina sam bio ubedjen da nakon završetka studija želim otići na PhD u neku evropsku zemlju, možda čak i ostati malo duže. Jer nisam želeo da stalno presipam iz šupljeg u prazno i da veći deo vremena prilikom postavljanja eksperimenta provedem u krpljenju aparature. Zato sam oberučke prihvatio ponude za praksom u Holandiji i Nemačkoj, misleći da će period proveden tamo samo pojačati moju želju i ponukati me da se malo više posvetim tome. Nažalost nije bilo tako.

Naravno da je boravak tamo bio fenomenalan i da sam za tih šest meseci naučio baš puno, ali sam i video kako izgleda živeti u društvu sa drugačijim navikama i sa drugačijim običajima. Kako izgleda naručivanje piva na engleskom i udvaranje devojkama na stranjskom jeziku. Ali sam i video najbolje opremljene laboratorije, savremenu opremu, visok stepen organizovanosti univerziteta. Radio na instrumentima koje za četiri – pet godina studija nisam ni video kako izgledaju. Sve je to bitno uticalo na moju buduću odluku i rešenje šekspirovske dileme.

Svi mi koji se budemo odlučili na nastavak studija u inostranstvu, ćemo definitivno imati mnogo bolje uslove nego u Srbiji. Većina resursa će nam biti dostupnija nego ovde. Materijalni faktor, naravno bolji. Ali sa druge strane moramo se odreći, bar na kratko, porodice, prijatelja, starih navika, ajvara i bureka sa sirom. Postoji verovatno još stotinu i jedan razlog koji svakoga od nas nagoni na jednu od dve stane, ali izbor mora biti samo naš i u njega moramo verovati.

Nažalost, ova dilema nije dilema samo naših generacija, još je Šantić nekada davno napisao:

„Ostajte ovdje!… Sunce tudjeg neba

Nece vas grijat ko sto ovo grije;

gorki su tamo zalogaji hljeba

Gdje svoga nema i gdje brata nije.”

Nažalost problem nije od nas potekao i mi ćemo ga teško rešiti, mada bi mogli makar da se potrudimo da i ovde bude jednako dobro i da tas lakše prevagne na stranu ostanka (opstanka). Do tada, do boljih dana, nastaviću da slažem kockice i da tragam za razlozima na obe strane. Kao verovatno i većni drugih, dilema ostaje otvorena do poslednjeg trena. Pivo ili beer? Hello, guten tag, bonjouri ili pak ćao?

 

Tags: , , , ,


RSS
%d bloggers like this: