“Hemija – je prava naučna magija!”

Priča o Jovanu Markoviću

Jovan Marković (2002) završio je osnovnu školu „Nada Popović” u Kruševcu i trenutno pohađa četvrti razred Kruševačke gimnazije. Jovanovo interesovanje za hemiju počelo je još kada je imao sedam godina – nastavnica hemije Slađana Dubovac pokazivala mu je razne zanimljive eksperimente. Jovan se takmiči iz hemije još od sedmog razreda. Kada je bio osmi razred, osvojio je drugu nagradu na Republičkom takmičenju. U srednjoj školi nastavlja da se takmiči iz hemije i osvaja drugu nagradu na Republičkom takmičenju i u prvoj i u drugoj godini. U trećoj godini, Jovan je osvojio srebrnu medalju na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi (IChO – International Chemistry Olympiad) koja je zbog pandemije održana online.

Iako u osnovnoj školi Jovan nije imao najbolje opremljenu laboratoriju za rad, to ga nije sprečilo da ostvari sjajne rezultate u osmom razredu, snalazeći se sa materijalom koji je bio na raspolaganju. U srednjoj školi, po njegovim rečima, laboratorija je bila opremljenija, ali i dalje nije bila idealna za rad.

Osim takmičenja iz hemije Jovan aktivno učestvuje na takmičenjima iz fizike i matematike gde takođe svake godine osvaja nagrade na republičkim takmičenjima, a ove godine bio je rezerva tima za Evropsku fizičku olimpijadu. Jovan još nije u potpunosti siguran čime će se baviti, ali je hemija jedna od nauka koju nikako ne može izostaviti iz svojih razmatranja o budućnosti.

Odluka o prijemu  u tim za IChO bila je dosta iznenadna jer nije bilo sigurno da li i kako će se to takmičenje održati u uslovima pandemije. Ipak, čim je saznao za odluku, Jovan je krenuo sa pripremama koje su trajale oko mesec dana, a najintenzivnije pripreme su bile dve nedelje pred samo takmičenje. Pripreme za IChO bile su znatno intenzvinije od onih za SHO (Srpska hemijska olimpijada). Jovan kaže da mu je bilo mnogo lakše da ubedi sebe da efektivnije i intenzivnije radi kada je bio u okruženju gde je hemija glavna tema. Pripreme za IChO dale su mu jedinstvenu priliku da se upozna sa naukom koja ga zanima na način za koji do tada nije imao priliku. Obe nedelje pred takmičenje bile su ispunjene ozbiljnim radom. Pored same hemije, imao je i priliku da se bolje upozna i druži sa vršnjacima koji dele isto interesovanje za hemiju.

Ove godine zbog pandemije nije bilo eksperimentalnog dela, ali uprkos tome profesori Dušan Sladić i Niko Radulović su takmičarima pokazali neke stvari koje su ih najviše zanimale, npr. kako radi NMR, a kako gasni hromatograf. Tokom priprema za takmičenje od velike pomoći bio je i doktorand Vidak Raičević koji je trenutno pod mentorstvom profesora Nika Radulovića. Kao literaturu za pripreme za internacionalnu hemijsku olimpijadu, Jovan je koristio razne udžbenike za srednje škole, ali i fakultetske udžbenike kao što su Clayden-ova organska hemija, fizička hemija autora Atkins-a, kao i zadatke koji su se pojavljivali prošlih godina na olimpijadama iz hemije.

Tim koji je predstavljao Srbiju na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi 2020. godine, pored Jovana Markovića (koji je osvojio srebrnu medalju), činili su i Filip Koldžić (srebrna medalja), Žarko Ivković (srebrna medelja) i Vasilije Pantelić (bronzana medalja). Pet sati koji su bili predviđeni za izradu testa bili su jako stresni. Iako pet sati deluje kao puno vremena, za količinu zadataka i pitanja na koje su trebali da daju odgovore, bila je potrebna jako pažljiva organizacija vremena. Uprkos tome, zadaci su bili jako zanimljivi.

Na pitanje koja grana nauke mu je najzanimljivija, Jovan ne može odgovoriti sa stopostotnom pouzdanošću – voli sve grane hemije, ali najviše bi voleo da se bavi fizičkom hemijom. Studiranje hemije za njega je samo jedna od opcija. Presudno za odluku koji će fakultet upisati jeste najpre koja grana nauke ga najviš privlači, mada razmatra i koliko je fakultet perspektivan za budućnost.

Već više godina, Jovan posećuje sajam nauke u Beogradu. Smatra da je promocija nauke jako bitna jer se na taj način pomaže mladima da pronađu svoj put u životu i podstiče se razvoj nauke, a samim tim i čovečanstva. Hemija na prvi pogled može delovati jako zastrašujuće. Kao nauka sadrži ogromnu količinu činjeničnog znanja koje treba naučiti, ali i veliku količinu konceptualnog znanja koje treba savladati i razumeti. Svim učenicima predlaže da ovoj nauci pristupe otvorenog uma. Hemija je, kako Jovan kaže, jedna od najzanimljivijih nauka jer predstavlja način da se opišu najosnovniji i najširi pojmovi celog univerzuma, kao što su atom i molekul, ali daje i priliku da to znanje iskoristimo u svoju dobit stvarajući razne lekove i materijale koji su od velike koristi.

Autor: Mihajlo Jakanovski