Metadon - ((RS)-6-(dimetilamino)-4,4-difenilheptan-3-on, odnosno komercijalno poznat kao: Metadon®, Syioron®, Dolophine®, Amidone®, Methadose®, Physeptone®, Heptadon®, Phy®) predstavlja sintetički opijat medicinski upotrebljivan kao analgetik, antitusik i jedno od najefikasnijih sredstava u tretiranju bolesti zavisnosti od narkotika kao što su heroin i morfin. Aktuelna istraživanja ukazuju i na mogućnost tretmana nekih oblika leukemije, hepatitisa ili kancera. Metadon je razvijen u Nemačkoj u periodu tokom Drugog svetskog rata. Sintetisan je od strane dvojice nemačkih istraživača, Bockmühl-a i Ehrhart-a (IG Farben, Hoechst-Am-Main, Germany), u cilju civilne i vojne primene kao anestetika i analgetika prilikom hirurških zahvata. Metadon je, iako prema svojoj hemijskoj strukturi drugačiji od morfina i heroina, pokazao slično dejstvo na receptore ovih opijata u organizmu.

Dole i Nyswander su 1965. godine predstavili po prvi put metadon kao efikasnu zamenu za heroin, čime je upotreba ovog sintetičkog opijata značajno proširena. Metadon je optički aktivno jedinjenje usled postojanja jednog hiralnog ugljenikovog atoma. Farmakološki aktivna forma metadona je (S)-metadon, dok (R)-metadon pokazuje ograničenu aktivnost (kao antitusik, na primer). Međutim, komercijalno je dostupna uglavnom racemska smeša metadona, kao farmaceutski najjednostavnija za proizvodnju. Uglavnom se distribuira u vidu hidrohlorida, ili ređe tartarata, tabletiran ili u vidu rastvora. Prednosti metadona u odnosu na druge analgetike ili u tretmanu bolesti zavisnosti jesu visoka efikasnost, velika mogućnost apsorpcije u digestivnom traktu, mogućnost oralne i intravenozne upotrebe, odsustvo većeg broja aktivnih metabolita, kao i niža cena .

Biotransformacija metadona se odvija u jetri, uz regulaciju enzimima citohroma P450: CYP3A4, CYP2B6 i CYP2D6. U celini, registrovano je devet metabolita u okviru metabolizma metadona, a dva najznačajnija metabolita su metadol i normetadol. Raznolikost aktivnosti CYP enzima u organizmu pojedinca određuje veliku raznovrsnost i individualnost metabolizma metadona kod ljudi, pri čemu uzrokuje otežanu definisanost sadržaja metadona u krvi pojedinca koja može označiti dozu letalnom ili ukazivati na efikasnost tretmana metadonom.

Farmakokinetički aspekti dejstva metadona u organizmu variraju i individualnog su karatera, tako da je nakon korišćenja iste doze u tretmanu pojedinca moguće registrovati različite koncentracije u organizmu (u krvotoku) ili prilikom ekskrecije (u urinu), tako da je farmakološki efekat na nekim pojedincima izraženiji u odnosu na druge.

Specifičnosti metabolizma i rezultujućih efekata metadona ukazuju na potrebu razvoja individualizovane medicinske nege kao važne oblasti medicine, pri čemu ovaj pristup u terapiji uzima u obzir individualnost metabolizma pojedinca pri izboru terapije i dolazi do izražaja u ispitivanju mogućnosti primene metadona u terapeutske svrhe.

Reference:

.   “Drug Safety” http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cder/drugsatfda/index.cfm

.   Dоle V.P., Nyswander M. „A medical treatment for diacetylmorphine (heroine) addiction. A clinical trial with methadone hydrohloride“, JAMA, 1965, 193, 646-50

.   R. A. Totah, K. E. Allen, P. Sheffels, D. Whittington, E. D. Kharasch, Enantiomeric Metabolic Interactions and Stereoselective Human Methadone Metabolism, JPET, 2007, 321, 389–399

.   Clark, J. D.Understanding Methadone Metabolism: A Foundation for Safer Use, Anesthesiology, 2008, Volume 108, Issue 3 (March 2008)

.   "2006 Safety Alerts for Drugs, Biologics, Medical Devices, and Dietary Supplements". MedWatch. Food and Drug Administration. http://www.fda.gov/medwatch/safety/2006/safety06.htm#Methadone.