Nedavno sam bio sa drugarom Jocom na pivu. Nismo se videli od kada smo diplomirali,  to je bilo skoro pre pola godine, a za vreme studija bili smo nerazdvojni. Od prve godine  zejedno smo u grupi, isti smer smo završili. Prepisivali smo fiziku jedan od drugog, jedan drugom nabavljali skripte sa predavanja. Sigurno svako od vas ima tako nekog, kolegu, koji zapravo nije kolega nego je pravi pravcati prijatelj. Jer su bar meni kolege bili samo oni sa kojima sediš  na predavanju ali na pivu nikada. Naravno da smo ovoga puta pretresi ko je još završio, šta se desilo sa Perom, Mikom, Žikom i ostalima. On je slušao moje dogodovštine sa posla a ja njegove sa brojnih ragovora za posao na koje odlazi u poslednje vreme. On je čak i završio fakultet pre mene, ali nisu mu se složile kockice kao meni pa i dalje traga za zaposlenjem.

Joca je bio sasvim dobar student, ne može se možda pohvaliti da ima prosek ka Balaševićev Bane, ali je znao to što je učio i naučeno znanje je znao i da primeni. Dobro se snalazio u laboratoriji i ispite je polagao uglavnom sa lakoćom, to što je učio to je i znao, a verovatno zna i danas. Kada bi mene pitali, on je bio student kojeg svaki poslodavac može poželeti jer zna i može to da primeni, ali me očigledno niko ne pita. Naravno nije bio jedini takav, bilo je nekoliko ljudi na Fakultetu koje sam poznavao koji su bili u tom “fazonu” i svi su oni sada završili i svi oni imaju diplome i od svih njih samo jedna devojka radi ono što želi i voli, ostali su upali u neke poslove koji ih unazadjuju, rade nešto za šta je dovoljna osnovna škola, rade ono što ne vole, ili pak kao Joca tragaju za pravim poslom, ne prihvatajući baš svaku ponudu jer “nije ptica sve što leti”, kao što reče on između gutljaja piva.

Sa druge strane imali smo mamine i tatine sinove, dečicu uspešnih roditelja sa još uspešnijom budućnošću i lenje bube prvog reda. Prolazili su ispite na šarm, puškice, bubice, znanje kolege, tatino poznanstvo iz partijske klupe, a ponekad, ako baš mora, i na znanje. Nisi oni glupi da nisu mogli da polože većinu ispita na rad i znanje, ne naprotiv većina njih je sasvim bistra i vrlo često širokog obrazivanja i interesovanja, ali jednostavno nisu imali potrebe da se bakću sa tamo nekim: tehničkim crtanjem, organskom dva, projektovanjem hemijskih reaktora ili ne daj Bože  fizičkom hemijom. E, pa i oni su završili fakultet i oni imaju diplomu u rukama kao Jocina grupa, a da li su isti?

Naravno da nisu, tatina i mamina dečica imala su “načina” da se zaposle u uspešnim kompanijama, po mogućstvu u sektoru gde ne mora puno da se radi, da se slučajno ne umore. Ali šta će se desiti ako zaglave negde gde treba da koriste svoje znanje koje nisu stekli tamo gde su imali priliku? Ako se zaposle na mestima koja nose sa sobom određenu odgovornost, i rizik. Da li će i tada probati da se izvuku uz pomoć bubice ili tate?

Iz tog razloga smatram da je Joca uradio pravu stvar, učio je za sebe, ocene mu možda nisu sjajne ali znanje iza svake od njih stoji, i on ga definitivno zna iskoristiti. Ukazaće se i njemu šansa, dobiće posao, a na njemu kao i na svima koji su trenutno na radnim mestima koja su ispod njihovog očekivanja je da se pokažu da su bolji od toga. Da grizu i grebu i da svoje znanje i umeće stave na prvo mesto, prestićiće kad tad ljude iz drugopomenute grupe jer i jesu iznad njih. A ako se to ne desi ovde, postoji toliko sjajnih mesta na svetu koja cene i poštuju tuđ rad i znanje a mamine i tatine sinove sa bubicama i puškicama istavite iza sebe!

A umesto zaključka pitanje, da li i ti učiš da bi znao ili “Učiš” da bi položio?