Fritz Haber

By   /  11. marta 2018.  /  Komentari su isključeni na Fritz Haber

Autor: Aleksandar Đorđević

Big ImageFric Haber (Fritz Haber) je nemački hemičar koji je 1918. dobio Nobelovu nagradu za hemiju za sintezu amonijaka.
Rođen je 9. decembra 1868. godine u Breslavu, u Nemačkoj, u jednoj od najstarijih porodica u gradu, kao sin poznatog trgovca Zigfrida Habera. Pohađao je klasičnu školu „Sv. Elizabeta“ u Breslavu.
Od 1886. do 1891. studirao je hemiju na Univerzitetu u Hajdelburgu pod rukovodstvom Roberta Bunsena, a u Berlinu pod rukovostvom A.V. Hofmana i Karla Libermana. Po završetku studija dobrovoljno počinje da radi kod oca kako bi unapredio njegov posao.
Nakon kratkog vremena, Haber napušta očev posao i započinje istraživanja u oblasti organske hemije na Univerzitetu u Jeni.
Sa velikim entuzijazmom počinje da istražuje oblast fizičke hemije i ubrzo stče veliko poštovanje i neka priznanja za svoja istraživanja iz elektorhemije i termodinamike. Godine 1898. objavljuje udžbenik elektrohemije. Narednih deset godina posvećuje se istraživanjima elektrohemije (Rad na elektrolizi čvrstih soli, 1904). U saradnji sa Krimerom napravio je staklenu elektrodu koja se i danas primenjuje. Ubrzo potom, okreće se istraživanju plamena kojim pokazuje da se unutar svetlosnog konusa plamena uspostavlja termodinamička ravnoteža voda – gas, dok se u spoljašnjem omotaču nalazi smeša vode i gasa. Ovo je dovelo do hemijske metode za utvrđivanje temperature plamena.
Godine 1909, Haber u saradnji sa Robertom le Rosinjolom prvi rešava dugogodišnji problem sintetisanja amonijaka iz azota u vazduhu. Za ovu sintezu zainteresovala se firma BASF, gde zajedničkim radom, Fric Haber i Karl Boš (Karl Bosch) industrijski usavršavaju postupak dobijanja amonijaka iz vazduha. Danas je taj postupak poznat kao Haber- Bošov proces.
Postupak predstavlja katalitičko dobijanje amonijaka iz vodonika i atmosferskog azota pod uslovima visoke temperature i pritiska. Proces se odvija po sledećim fazama:

Priprema sintetskog (vodenog) gasa
Zasniva se na dobijanu vodonika iz prirodnog gasa sa vodenom parom, uz nikal(II)-oksid kao katalizator

Big Image

Sinteza amonijaka
N2(g) + 3 H2(g) <=> 2 NH3(g) (ΔrH = -92.4 kJ/mol)
Reakcija se izvodi na T=300-550°C i P=150-200bar, tako što se gas prevodi preko sve četiri cevi sa katalizatorom gvožđe(III)-oksidom, uz spoljašnje hlađenje cevi da bi se održala ravnoteža. Pri svakom prolasku kroz cev konvertuje se samo 15% amonijaka, a neizreagovani gas se vraća u proces. Konačna konverzija gasa je oko 98%.

Big Image

Haber-Bošov proces je predstavljao prekretnicu u hemijskoj industriji jer više nije bilo potrebno da se veštačka đubriva i druge hemikalije proizvode iz azotnih soli, kao što je bila čilska šalitra. Ovaj postupak znatno je smanjio cenu veštačkih đubriva i time povećao poljoprivrednu proizvodnju.
Fric Haber smatra se „ocem hemijskog rata“ jer je razvio hlor i druge bojne otrove tokom Prvog svetskog rata. Razvio je i gas-maske sa apsorpcionim filtrima.
Utvrdio je da izlaganje malim koncentracijama smrtonosnih gasova ima isti efekat kao i izlaganje velikim koncentracijama u kratkom vremenu. Formulisao je matematički odnos između koncentracije gasova i vremena izloženosti. Taj odnos je postao poznat kao Haberov zakon. Branio je hemiski rat tvrdeći da je smrt ista, ma kojim sredstvom se do nje došlo.
Dvadesetih godina 20. veka u njegovom institutu razvijen je gas Ciklon B, koji se koristio kao insekticid, a kasnije i u nemačkim koncentracionim logorima. Njegova žena pucala je sebi u grudi na večeri priređenoj u čast Haberovog ličnog nadgledanja prvog uspešnog korišćenja hlora u bici kod Ipra. Umrla je do sledećeg jutra, a on je to isto jutro otišao na istočni front da nadgleda ispuštanje gasa protiv Rusa.
Haber je bio patriotski Nemac, koji je bio ponosan na svoju službu u Prvom svetskom ratu. Pokrstio se i prestao da bude Jevrejin po veri. Ipak, bio je prisiljen da 1933. emigrira iz Nemačke. Nije mogao da shvati da njegov ogroman doprinos nemačkoj ratnoj mašineriji nije bio dovoljan. Preselio se u Kembridž u Engleskoj, gde je boravio nekoliko meseci, pa je onda otišao u Rehovot u Palestini (danas Izrael). Nije se više nigde stalno nastanio. Umro je u Bazelu 1934. godine. Njegova druga žena i deca su takođe emigrirali. Mnogi njegovi rođaci su završili u koncentracionim logorima, u kojima se naveliko koristio Haberov gas Ciklon B.

Reference:

.   http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1918/haber-bio.html
.   http://www.woodrow.org/teachers/ci/1992/Haber.html
.   http://www.chemheritage.org/classroom/chemach/gases/haber.html
.   http://en.wikipedia.org/wiki/Haber_process


RSS
%d bloggers like this: