Autor: Dušan Malenov i Jelena Radivojević

Karnitin (3-hidroksi-4-trimetilamonijum-butanoat) je važan sastojak animalnih ćelija koji se proizvodi u jetri i bubrezima iz lizina i metionina. Za biosintezu karnitina neophodan je vitamin C. Karnitin postoji u obliku dva stereoizomera, ali je samo L-karnitin biološki aktivan.

L-karnitin se upotrebljava kao dodatak u ishrani, jer postoje pokazatelji da pospešuje gubitak telesne mase. U ćelijama životinja ovaj molekul je neophodan za transport masnih kiselina iz citoplazme do mitohondrija i tokom razgradnje lipida radi generisanja metaboličke energije u ciklusu limunske kiseline. Kod gljiva, acetat L-karnitina ima bitnu ulogu u sintezi ugljenih hidrata. Karnitin je značajan kao zaštitni agens protiv lipidne peroksidacije u fosfolipidnim membranama, kao i protiv oksidativnog stresa. Najveća koncentracija karnitina nađena je u crvenom mesu i mlečnim proizvodima. U regularnoj ishrani unosi se 20 do 200 mg karnitina dnevno, dok vegetarijanci unose oko 1mg dnevno.

U toku procesa starenja, koncentracija karnitina u ćelijama ljudskog organizma se smanjuje i utiče na metabolizam masnih kiselina, najviše pogađajući koštano tkivo. To umanjuje koštanu masu i može izazvati osteoporozu kod starijih ljudi. Neke studije pokazuju da L-karnitin poboljšava regulaciju nivoa šećera u krvi kod obolelih od dijabetesa tako što pojačava intenzitet oksidacije glukoze.

Reference:

.   http://en.wikipedia.org/wiki/Carnitine