Pivo, možda niste znali…

By   /  20. avgusta 2010.  /  10 Comments

Osnovno

Pivo je alkoholno piće sa malim sadržajem alkohola, izražen u procentima najčešće se kreće od 2,0 do 6,0 %, mada može da iznosi i do 14% . Spravlja se od davnina i do današnjih dana mu je menjan ukus. Prvim proizvođačima se smatraju stari Egipćani, njihova tehnologija je sa Rimljanima preneta u Evropu.

Sastav

Osnovni sastojci jednog dobrog (a i lošeg) piva su: voda, ječmeni slad, hmelj, kvasac, mogu se još dodavati razni aditivi koji poboljšavaju kvalitet piva. Umesto glavne sirovine, ječmenog slada, može se koristiti i surogat do 1/3 ukupne mase osnovne sirovine. U Evropi i Americi se kao surogat koristi kukuruz a u Aziji pirinač. Neke zemlje, kao što je Nemačka su zakonom zabranile upotrebu surogata pri proizvodnji piva, na taj način štiteći potrošače ali i kvalitet ovog dragog nam napitka.

Proizvodnja

Godišnja proizvodnja piva na svetskom nivou iznosi više od 133 miliona litara ili gledano kroz zelene novčanice to je 294.5$ prihoda od prodaje piva. Ovaj podatak datira iz 2006. i veruje se da je proizvodnja i veća od pomenute cifre jer se ne može sa sigurnošću tvrditi kolika je proizvodnja malih pivara i lokalnih pivnica.

Tehnologija

Proizvodnja piva spada u tehnologije vrenja, gde kvasac prevodi šećere u alkohol. Prvi korak proizvodnje se sastoji u mešanju slada (ječmenog slada) i vode, kao što je ranije pomenuto umesto jednog dela slada se može koristiti kukuruz, pirinač ili čak krompir. Ova smesa se meša nekoliko sati na odgovarajućoj temperaturi i za cilj ima prevođenje skroba u šećere. Sledeći korak je filtracija i odvajanje tečne faze koja se ponovo zagreva i u nju se dodaje hmelj, zarad ekstrakcije komponenti koje daju karakterističnu aromu, gorčina piva potiče baš od dodatog hmelja. Nakon kuvanja sa hmeljom pivo se hladi i dodaje mu se kvasac da bi šećeri prevreli u alkohol. Na kraju se odvajaju sve pirmese od piva i pivo ostavlja da odstoji pre nego što će biti servirano pravim sladokuscima.

Vrste

Ale – dobija se procesom fermentacije na višim temperaturama od 15 do 25 OC, a kvasac se nalazi na vrhu posude u kojoj se vrenje odvija. Pre pojave lager piva, sva piva su spadala u grupu ale piva. Fermentacija ove grupe piva se ne završava potpunim prevođenjem šećera u alkohol, te su ale piva blago slađa i gušća od lager piva. Procesom vrenja u ale pivu nastaju i razni sporedni proizvodi, tako da to daje dodatnu aromu pivu. U ovu grupu piva spadaju: Leffe, Duvel, Guinness.

Lager – najčešće konzumirana piva u svetu, fermentacija kod ove vrste piva teče na nižim temperaturama i kvasac se sleže na dno. Ovaj vid fermentacije daje pivo bez ostataka šećera i čistije arome u odnosu na ale. Naziv je dobilo po načinu skladištenja (lagerovanja), na tamnim i hladnim mestima. Nastanak ove grupe piva je skorijeg datuma, pre oko 200 godina. U ovu grupu piva spadaju: Paulaner Weissbier, Lav, Jelen.

Obe ove grupe imaju brojne podgrupe, ali o tome neki drugi put.

Najprodavaniji brendovi

Gledano po zemljama neki od najprodavanjih pivski brendovi su:

Nemačka – definitivno jedna od najabitnijih zemalja na pivarskoj mapi sveta. U Nemačkoj postoji oko 1300 pivara i to je druga zemlja u svetu po broju fabrika piva, prva je Amerika. Najviše se prodaje Krombacher, potom Bitburger, Warsteiner i Becks. Moram spomenuti i Kolsch koji se prodaje samo u okolini Kelna i zaista je pivo koje treba probati.

Holandija – još jedna relativno važna pivarska država. Odatle nam dolaze neka od najpoznatijih brednova kao što su: Heineken, Amstel, Bavaria, Grolsch. Valja reći  da je Haineken jedan od najvećih proizvođaća piva u Holandiji a ujedno od 1968. Godine i vlasnik Amstela.

Belgija – zemlja pivskih sladokusaca. Tamo se mogu pronaći najrazličitiji ukusi piva i najrazličitiji sadržaj alkohola u istom. Najveći proizvođač piva u Belgiji je InBev koji stoji iza Jupiler-a i Stella Artois-a, ali je i vlasnik naše Apatinske pivare, Nikšićke pivare, a proizvode i Leffe, Beks, Budweiser, Oranjeboom, Ožuljsko, Lowenbrau i mnoga druga.

Češka – česi spadaju u najveće svetske pivopije, njihova pivska kultura je jeda od najpoznatijih u Evropi. Najprodavanija piva su u vlasništuvu SAB-Miler kompanije i to su Plzensky Prazdroj i Gambrinus.

Irska – možda jedna od prvih asocijacija na Irsku, bar meni, je i Guinness. Koje je ujedno i najprodavanjie Irsko pivo,  o njemu ne vredi trošiti reči, jednosavno ga morate probati.

Velika Britanija – iako važe za zemlju sa dugom pivarskom tradicijom i svi pamtimo čuvene „Mućke“ u kojima se u „Raginoj glavi“ ispija pivo do iznemoglosti, najprodavanija piva ipak dolaze iz uvoza. Te je tako najprodavanije pivo u UK kanadski Carling, drugi je australijski lager Fosters, treće je belgijsko Stella Artois, a četvrto danski Carlsberg. Zanimljivo je da se u Velikoj Britaniji pivo pije toplo, odnosno na sobnoj temperaturi da bi se pojačala njegova aroma.

Kvalitet

Prilikom sipanja piva obratite pažnju na penu, kod kvalitetnijih piva mehurići su sitniji i gušći (sipajte Amstel i videćete ih), a sama pena treba da se zadrži bar minut. Različita piva imaju i različite boje, kod svetlih piva koja su najčešća kod nas boja treba da je zlatno-žuta (Wajfert je svojevremeno imao zaista lepu boju). Miris piva potiče mahom od dodatog hmelja i takodje varira od vrste do vrste ali nikako ne sme biti oštar ili kiseo, tada nešto ozbiljno nije uredu sa pivom koje želite piti. Aroma piva takođe potiče od sadržaja i vrste hmelja i ne postoji univerzalni ukus piva, jednostavno morate probati svako.

Serviranje

U zavisnosti od aromatičnosti piva zavisi i u kakvoj čaši će pivo biti služeno, lager piva kao što su Lav i Jelen se služe u kriglama sa drškom da bi se izbegla razmena toplote izmedju ruku i piva. Aromatičnija piva poput Kolsch-a se služe u uskim dugačkim čašama da bi se aroma što duže zadržala i njen intenzitet pojačao tokom ispijanja. U zavisnosti od vrste piva takođe i zavisi temperatura serviranja, pa se tako lager piva najčešće služe na temperaturi od 8 do 10 OC, tamna ale piva na 12 do 15 OC, voćna piva se služe od 5 do 10 OC a gorka piva se služe na 10 do 12 OC.

Za kraj

Kako je ovih dana u toku „Beer Fest“ u Beogradu a sledeće srede počinju „Dani piva“ u Zrenjaninu, treba pristupiti i kušanju piva a ne samo pisanju i čitanju ovog bloga, stoga moja preporuka za ove vrele letnje dane su: Paulaner weissbir, Budweiser, Guinness, Staropramen, Kilkenny, Amstel (tamno), sve ih možete pronaći na ova dva pomenuta festivala. Kako su ukusi različiti možda vam se dopadne neko sedmo pivo, pa vas pozivam da to iskustvo podelite sa nama.

Uživajte u degustaciji i ŽIVELI!!!

 

Tags: , ,


RSS
%d bloggers like this: