Fritz Pregl

By   /  12. marta 2018.  /  Komentari su isključeni na Fritz Pregl

Autor: Teodora Tomić

 

Big Image

Fric Pregl (nem. Fritz Pregl) rođen je u Lajbahu (današnja Ljubljana) 3. septembra 1869. godine. Pohađao je lokalnu gimnaziju, odakle je otišao na Univerzitet u Gracu na studije medicine. Diplomirao je 1894., ali je i pre diplomiranja postao asistent profesora Aleksandra Roleta za fiziologiju i histologiju, a zauzeo je njegovo mesto kada je Rolet umro 1903. godine. U tom periodu Pregl je takođe stekao dobro znanje u mnogim granama hemije uz pomoć profesora Skraupa.
Godine 1904. odlazi u Nemačku gde kratko vreme uči kod profesora Gustava Hufnera u Tubingenu, Vilhelma Ostvalda u Lajpcigu i kod Emila Fišera u Berlinu. Kada se vratio u Grac 1905. Pregl je radio u Medicinsko-hemijskom institutu pod vođstvom K.B. Hofmana, a 1907. imenovan je za najboljeg hemičara u istraživačkim radovima u naučnim krugovima Graca. U to vreme počeo je sa istraživanjem komponenti belančevastih tela i analize želudačnih kiselina. Njegov rad je, međutim, bio onemogućen nedostatkom polaznog materijala i ta činjenica ga je podstakla da potraži metode koje ce doneti kvantitativnu analizu elemenata u jedinjenjima i uz manjak polaznog materijala.
U oktobru 1910. preselio se u Insbruk i ostao tamo do 1913. Tokom ovog perioda razvio je osnove kvantitativne organske mikro-analize. Uslov za to bio je instrument koji bi mogao da registruje odstupanja u milionitim delovima mase. Vaga koja je korišćena smeštena je u mirnijem delu zgrade Instituta i obložena olovom i mermernim pločama, koje sprečavaju svaki pokret koji bi ugrozio preciznost merenja. Prostor je morao imati konstantnu temperaturu, osvetljenje i soba je uvek morala biti sterilna. Ljudi koji su radili bili su u obavezi da prate određena pravila kako bi dobili tačne rezultate. Tada je bilo potrebno 10 mg supstance za mikro-analizu, sto je bilo 10-100 puta manje nego za korišćenje dotadašnjih analitičkih metoda.
Pregl je nastavio sa ovim radom kada je 1913. ponovo pozvan na Univerzitet u Gracu: bio je imenovan za dekana Medicinskog fakulteta za godine 1916-1917., kasnije i prorektora Univerziteta za 1920-1921.
Prvobitan akcenat Preglovog naučnog rada bio je uglavnom na fiziologiji i fiziološkoj hemiji; kasnije se okrenuo pročavanju konstitucije hemijskih jedinjenja, posebno istraživanju želudačnih kiselina. Do 1912. bio je u stanju da koristi svoju metodu kvantitativne mikro-analize pri merenju količine ugljenika, vodonika, azota, sumpora i halogenih elemenata u nekom uzorku, koristeći samo 5-13 mg polaznog materijala, sa rezultatima tačnim koliko i oni dobijeni makro-analizama. Kasnije je usavršio svoju tehnologiju pa je mogao i sa 3-5 mg dobiti adekvatne rezultate. Pregl je, takođe, doprineo nauci i brojem mikrometoda za merenje atomskih grupa i razvio niz aparata, uključujući i osetljive mikrobalansere, neophodne za analizu. 
Priznanje za svoj rad prvi put dobio je „Lieben“ nagradom od Carkse akademije nauka u Beču (1914) i počasnim doktoratom iz filozofije od Getingenskog univerziteta (1920); 1921. godine imenovan je za počasnog člana Akademije nauka u Beču. Najveća i najmanje očekivana nagrada bila je Nobelova nagrada od švedske akademije nauka 1923. godine. Hamarsten, predsednik Nobelovog komiteta u to vreme, istakao je da nagrada nije bila za otkriće, nego za ništa manje važnu izmenu i poboljšanje postojećih metoda. Pregl je u ranoj fazi svog ispitivanja izbegavao objavljivanje pojedinačnih izveštaja o svojim eksperimentima, dok nije sasvim bio siguran da njegov metod radi i u drugim laboratorijama, a ne samo u njegovoj. Godine 1917. objavio je svoj rad pod imenom „Die quantitative Microanalyse“ Kvantitativne mikro-analize (u izdanju J. Spingera, Berlin). Drugo izdanje objavljeno je 1923., a treće, izmenjeno i prošireno izdanje pojavilo se 1930. Njegova dela takođe su prevođena na francuski i engleski jezik. 
Nakon dodele Nobelove nagrade za hemiju 1923., hemičari iz celog sveta dolazili su u Medicinsko-hemijski institut u Gracu da uče o Preglovim tehnikama kvantitativnih, organiskih mirko-analiza, pod njegovim vođstvom.
Pregl se nikad nije ženio. Umro je posle kratkog bolovanja u 61. godini života u Gracu 13. decembra 1930. godine. Neposredno pre svoje smrti, on je stavio dosta novca na raspolaganje Akademiji nauka u Beču, za promociju mikro-hemijskih istraživanja, a predvideo je da se kamata iz ovog fonda koristi svake godine za dodelu nagrada za izuzetan rad austrijskim „mikro-hemičarima“. Od tada, Akademija nauka u Beču dodeljuje ovu nagradu kao „Fric Pregl nagradu“. 

Literatura:
Nobel Lectures, Chemistry 1922-1941, Elsevier Publishing Company, Amsterdam, 1966
http://en.wikipedia.org/wiki/Fritz_Pregl
* „Fritz Pregl – Biography“. Nobelprize.org 
http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1923/pregl.html

Fotografija: 
http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1923/pregl.jpg


RSS
%d bloggers like this: