William Ramsay

By   /  12. marta 2018.  /  Komentari su isključeni na William Ramsay

Autor: Vuk Filipović

Big ImageSir William Ramsay, sin Williama i Caterine Ramsay, rođen je u Glazgovu 2. oktobra 1852. godine. Do 1870. godine školovao se u rodnom gradu, posle čega je proveo dve godine u Fittigovoj laboratoriji u Tübingenu, gde je za svoju tezu o o-toluenskoj kiselini i njenim derivatima zaslužio zvanje doktora filozofije. Po povratku u Škotsku, 1872. godine, postaje asistent za hemiju na Anderson koledžu u Glazgovu. Godine 1880. imenovan je za principala i profesora hemije na Univerzitu u Bristolu, a 1887. godine prelazi na mesto Šefa katedre za neorgansku hemiju na Univerzitetu u Londonu, gde ostaje do penzionisanja 1913. godine. Njegov najznačajniji doprinos nauci bio je otkriće četiri gasa, neona, argona, kriptona i ksenona, i što je pokazao da oni sa helijumom i radonom čine grupu posebnih elemenata, plemenite gasove. Ovaj naučnik je, kao priznanje za veliki doprinos nauci, dobio Nobel-ovu nagradu 1904 godine.
Prvi radovi Ramsay-a bili su iz oblasti organske hemije. Osim doktorske disertacije, objavio je radove o pikolinu, a u saradnji sa Dobbie-jem i o proizvodma degradacije alkaloida kinina (od 1878. do 1879. godine). Početkom osamdesetih godina XIX veka bavio se uglavnom fizičkom hemijom, dajući veliki doprinos nauci radovima iz steheometrije i termodinamike. Tu spadaju i radovi sa Sidney Young-om o isparavanju i disocijaciji (od 1886. do 1889. godine), kao i rad o rastvorima metala (1889. godine). 
Ipak su najvažnija otkrića Ramsey-a bila iz oblasti neorganske hemije. Već je od 1885. do 1890. godine objavio nekoliko zapaženih radova o oksidima azota, slede radovi o otkriću argona, helijuma, neona, kriptona i ksenona. U početku istražujući zasebno, a zatim radeći zajedno, Lord Rayleigh i Ser William Ramsay uspeli su da dokažu pretpostavku da u atmosferi postoje nepoznati gasovi. Rad su nastavili zasebno u svojim laboratorijama, ali su bili u svakodnevnom kontaktu i razmenjivali su rezultate. Na sastanku Britanskog udruženja 1894. godine, objavili su pronalazak argona. 
Tražeći izvore argona Ramsey je 1895. godine iz minerala koji su sadržali uranijum i torijum dobio helijum u malim količinama, dok je iz malakona, silikata cirkonijuma, uspeo da izdvoji argon. Teorijskim rasmatranjem, koje je bilo zasnovano na periodnom sistemu Mendeleeva, on je zapazio karike koje nedostaju u novoj grupi elemenata i predvideo postojanje neona, kriptona i ksenona (1898. godine). Zajedno sa Soddy-jem uradio je nešto što je u to doba bilo nemoguće predvideti, a to je bila detekcija helijuma u isparenjima radijuma (1903. godine). Zatim je, iz meteorita nađenog u Virginiji (SAD), izdvojio argon i helijum. Tek kasnije, upornim radom uspeo je da otkrije novi gas, neon, iz vode koja je poticala iz termalnih izvora u Bath-u. Naziv NEON je dat jer je to bio novi gas. Hlađenjem velikih količina helijuma tečnim vodonikom na veoma niske temperature, uspeo je da u kondenzovanoj frakciji detektuje kripton. Pošto je otkriven uz velike napore, uz pomoć mašine koju je konstruisao i usavršio Hampson, ovaj gas je nazvan kripton (“skriveni”). Da bi došao do otkrića kriptona, Ramsey je prečistio 15 litara argona. Nakon hlađenja i frkcionisanja, ostatak je bio 100 cm3 tečne faze. Zatim je to ostavo da ispari na oko 10 cm3 u sud za prikupljanje gasa. Po uklanjanju kiseonika i azota, zaostalo je oko 26 cm3 gasa, koji je pokazao, osim spektra argona, jasnu žutu i jasnu zelenu traku, talasnih dužina 557,1 i 557 nm. Iako je gustina ovog novog gasa, koji su nazvali ”kripton” ili “skriveni” bila samo 22.5 g/cm3, on je pretpostavio da će posle prečišćavanja, ona biti 40 puta veća od gustine vodonika kao i da mu je atomska masa 80, a i da su mu atomska i molska masa jednake.
Od naučnih priznanja koja su osim Nobel-ove nagrade dodeljena Ramsey, treba pomenuti veliki broj počasnih članstava, npr. Francuskog instituta, Kraljevske akademije Irske, Berlina, Češke, Holandije, Rima, Torina, Rumunije, Beča, Norveške i Švedske, Akademije u Ženevi i mnoga druga. On je dobio i medalju Davy i Longstaff-a, počasni doktorat univerziteta u Dablinu, medalja Barnardo, više novčanih nagrada i medalju A.W. Hoffmann-a. On je 1902. postao Vitez iz reda Bath-a (Knight Commander of the Order of Bath), ali je dobio i mnoge druge počasne titule. Sir William Ramsay je umro 1916. u High Wycombe-u u Buckinghamshire-u.

Reference:

.   http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1904

.   http://en.wikipedia.org/wiki/William_Ramsay

  


RSS
%d bloggers like this: