“Hemija – Nauka koja objašnjava svet”

Priča o Mihailu MIloševiću

Mihailo Milošević (2001) završio je šest razreda osnovne škole “Branko Ćopić“ na Vidikovcu, a zatim se prebacio u specijalno odeljenje pri Matematičkoj gimnaziji i tu završio osnovnu školu. Sada je završio treći razred Matematičke gimnazije i upisao četvrti i završni razred. U osnovnoj školi se nije takmičio iz hemije, zato što se već takmičio iz tri predmeta i nije imao mogućnost da učestvuje na takmičenju iz hemije zbog međusobnog preklapanja datuma. Prvo Mihailovo takmičenje koje je uključivalo hemiju je bilo na Internacionaloj naučnoj olimpijadi za juniore (IJSO – Internacional Junior Science Olimpiad) kada se takmičio iz fizike, hemije i biologije. Mihailovo interesovanje za hemiju je postojalo od malena: uvek ga je interesovalo zašto se dešavaju neke promene oko nas i uvek je tražio objašnjenja za njih. Prvi put se susreo sa malo težom hemijskom tematikom za vreme priprema za Internacionalu naučnu olimpijadu za juniore. U prvom razredu gimnazije prvi put je učestvovao na zvaničnom takmičenju iz hemije i zauzeo prvo mesto na Republičkom takmičenju. U drugom razredu gimnazije osvojio je treće mesto i drugu nagradu na Republičkom takmičenju. Prošle školske godine kada je bio treći razred uspeo je da se plasira na Internacionalnu hemijsku olimpijadu  (IChO – International Chemistry Olympiad) ostvarivši prvo mesto na Srpskoj hemijskoj olimpijadi. Na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi osvojio je bronzanu medalju što ga je kvalifikovalo za sledeće takmičenje koje će se održati u Moskvi.

Pošto se sa izučavanjem hemije počinje od sedmog razreda, Mihailo je imao iste uslove za eksperimentalni rad od samog početka školovanja u Matematičkoj gimnaziji. Laboratorija Matematičke gimnazije, kako kaže Mihailo, opremljena je velikim brojem hemikalija i moguće je u njoj spremiti se za nacionalna takmičenja na visokom nivou. Imajući u vidu da većina škola ni ne poseduje laboratoriju, Mihailo smatra da su uslovi koji su obezbeđeni učenicima Matematičke gimnazije izvanredni.

Mihailo se trenutno opredelio za takmičenja iz hemije, fizike i informatike. Na ovim takmičenjima je svake godine bio među najboljih 10 učenika na listi na državnim takmičenjima. Mihailo kaže da je glavni problem kod njega to što voli i uviđa povezanost nauka, jer smatra da ne postoji otkriće koje je sadržano kompletno u jednoj nauci, nego da multidisciplinarnost doprinosi novim tehnologijama i otkrićima.

Tim za Internacionalnu hemijsku olimpijadu koji je predstavljao Srbiju 2019. godine, pored Mihaila Miloševića, koji je osvojio bronzanu medalju činili su i Mihailo Mirković (bronzana medalja), Igor Topalović (srebrna medelja) i Aleksandra Ljubenović (pohvalnica). Intenzivne pripreme za takmičenja iz hemije imao je pred Srpsku hemijsku olimpijadu dve nedelje i pre Internacionalne hemijske olimpijade takođe dve nedelje. Prve pripreme mu je držala bivša olimpijka iz Matematičke gimnazije – Anamarija Nikoletić, dok su pripreme za IChO držali prof. dr Niko Radulović i prof. dr Dušan Sladić. Pripreme kod profesora Radulovića su se održavale u Nišu gde su većinom vežbali eksperimentalni deo, dok su pripreme u Beogradu kod profesora Sladića bile više teorijskog karaktera. Mihailo je koristio i literaturu sa fakulteta, ali i sva znanja koja je do sada stekao tokom priprema koja čak prevazilaze ono što se može naći u bilo kojoj knjizi za gimnazijalce. Pripreme za Srpsku hemijsku olimpijadu su bile jako zanimljive, Anamarija je donosila zadatke koje je ona dobijala na ispitima, kao i zadatke sa prethodnih olimpijada koje je ona smatrala dobrim. Pripreme za IChO su bile takođe izazovne: u Nišu su pripreme bile izvanredne jer se Mihailo prvi put susreo sa nekim uređajima i uživao je u njihovom korišćenju. Za teorijske pripreme su olimpijci radili od 10 ujutro do 8 uveče, sa jednom pauzom za ručak. Pripreme su bile intenzivne, ali je Mihailo bez obzira na umor naučio mnogo novih stvari. Sada kada se olimpijada završila, može da kaže da sigurno ne bi postigao ovakav uspeh da nije bilo svih ovih detaljnih priprema.

Izrade testa i praktičnog dela na IChO su bile „paklene“: tih dana u Parizu su zabeležene najviše temperature ikada, čak 43⁰C. Zadaci na praktičnom delu su bili dosta lakši nego prethodnih godina i za praktični deo je loše bila napravljena raspodela učenika, jer je većina takmičara imalo više od 30 poena (od maksimalnih 40). Teorijski deo bio je interesantan. Bilo je zadataka iz svih oblasti hemije, ali je problem bio što ih je bilo dosta, pa je vreme bilo ograničavajući faktor. Zadaci su bili relativno laki, ali je bilo izuzetno mnogo računanja, te nije bilo vremena za pravljenje grešaka i proveravanje.

Ekskurzije u Parizu su bile mnogobrojne, ali što se tiče Pariza – Mihailo je bio impresioniran samo Versajem. Očekivao je mnogo više od grada, a takva očekivanja mu je postavila Moskva, koja je zaista grad po njegovom ukusu. Što se tiče same organizacije i utiska o događajima iz Pariza, oni su nezaboravni; svaki dan su se takmičari družili sa ljudima iz drugih zemalja, igrali društvene igre i zajedno razmenjivali znanja.

Mihailova odluka o studiranju je promenljiva poput živog organizma. Pošto ga interesuje više prirodnih nauka, svestan je da će morati nešto da odbaci, pa tu odluku odlaže što je više moguće da ne bi sebi postavio bilo kakvu prepreku pre vremena. Planirao je da studira u inostranstvu iz više razloga. Prvi je to da se u inostranstvu pruža mogućnost učenja predmeta koji nisu predviđeni studijskim programom u Beogradu, tj. otvorena mu je mogućost da ostane povezan sa raznim prirodnim naukama koje voli. Drugi razlog je osamostaljivanje – smatra da to iskustvo može da se pruži samo na ovaj način, jer sama pomisao na to da vam je najbliža porodica negde daleko preko okeana ne može se porediti ni sa čim drugim, smatra Mihailo. Još jedan razlog zašto bi voleo da studira u inostranstvu jesu nova poznanstva.

Mihailo redovno posećuje Noć muzeja i druge naučne manifestacije, svake godine odlazi da pogleda eksperimente koji su prikazani te godine. Smatra da je promocija nauke jako važna, zbog toga što samo nauka može promeniti svet i poboljšati život. Učenicima koji se prvi put susreću sa hemijom bi poručio da vredno rade, jer kada se malo dublje zađe u tajne hemije, ona postaje nesvakidašnje interesantna i daje odgovore na mnoga pitanja za koja do tada niste mogli ni sanjati da odgovor postoji.

Autor: Mihajlo Jakanovski

Tags: članovi, hemijska olimpijada, nauka, učenje