Ponos Srbije – Andrej Kovačević

By   /  31. jula 2019.  /  Komentari su isključeni na Ponos Srbije – Andrej Kovačević

„Hemija – Nauka kreativnih“

Priča o Andreju Kovačeviću

 

Andrej Kovačević (1999) je student prve godine studijskog programa Hemija na Univerzitetu u Beogradu – Hemijskom fakultetu. Završio je Osnovnu školu ,,Aleksa Dejović’’ u Sevojnu, a zatim “Užičku gimnaziju” u Užicu. Hemija mu je postala zanimljiva čim se pojavila kao predmet u osnovnoj školi, međutim ozbiljnije se zainteresovao za nju tek u trećem razredu gimnazije kada se prvi put više posvetio proučavanju organske hemije. Andrej se još u osnovnoj školi takmičio: u sedmom i osmom razredu stigao je do Republičkog takmičenja, a u sedmom razredu je osvojio II nagradu na Republičkom takmičenju. U trećem razredu gimnazije osvojio je bronzanu medalju na Internacionaloj hemijskoj olimpijadi (IChO – International Chemistry Olympiad) koja je 2017. godine održana na Tajlandu, a u četvrtom razredu gimnazije osvojio je još jednu bronzanu medalju na Olimpijadi koja je 2018. godine održana u Slovačkoj i u Češkoj.

Za Andreja je organska hemija bila prekretnica – bio je fasciniran mehanizmima i logikom kojom reakcije mogu da se objasne i osmisle. Nakon prolaska na IChO u trećem razredu, ušao je još dublje u sve grane hemije, i shvatio je da je to ono što ga interesuje i čemu želi da se posveti. Veliku pomoć pri tom izboru predstavljala je i Istraživačka stanica Petnica, gde je imao priliku da se i teorijski i eksperimentalno uveri u kompleksnost i značaj hemije kao nauke i u njenu primenu u svetu oko nas. Olimpijci obično vole da kažu da se za Olimpijadu spremaju ceo život, od prvog susreta sa hemijom. Andrej se sa ovim samo delimično slaže jer veruje da se znanja stiču dok se različiti nivoi takmičenja nadovezuju jedni na druge i da se na taj način utemeljuje put ka Olimpijadi. Poenta je, kako Andrej kaže, da se Olimpijada ne sprema i da se ne može se spremiti u određenom vremenskom intervalu – proces je kompleksniji i zahteva postepeno građenje i proširivanje znanja iz različitih oblasti hemije. 

Andrej je na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi učestvovao 2017. i 2018. godine. Pripreme za ovakvo prestižno takmičenje izrazito su značajne, veoma su dobro isplanirane i uključuju nedelju dana vežbi sa prof. dr Nikom Radulovićem u Nišu i nedelju dana sa prof. dr Dušanom Sladićem u Beogradu. Pre svega, na njima takmičari imaju šansu da prođu samostalno kroz sve eksperimentalne tehnike, što im dosta olakšava rad na praktičnom delu takmičenja. Dalje, profesori i njihovi saradnici ulažu maksimalan trud u organizaciju priprema, održavajući njihov kvalitet na zavidnom nivou, što uspesi predstavnika Srbije potvrđuju iz godine u godinu. Obzirom na to da pripreme mogu trajati samo 14 dana, one su veoma intenzivne, pa se ceo dan (sa kratkom pauzom za ručak) provodi ili u laboratoriji ili u izradi zadataka. Međutim, uz dobro druženje, atmosfera je obično veoma “opuštena” što čini pripreme zanimljivim i manje napornim za sve takmičare.

Tim za Internacionalnu hemijsku olimpijadu koji je predstavljao Srbiju 2017. godine, pored Andreja Kovačevića (bronzana medalja), činili su i Damjan Čubraković (srebrna medalja), Andrej Kukuruzar (bronzana medalja) i Anamarija Nikoletić (bronzana medalja). Tim za Internacionalnu hemijsku olimpijadu koji je predstavljao Srbiju 2018. godine, pored Andreja (bronzana medalja), činili su i Marko Beslać (bronzana medalja), Nikola Knežević (pohvala) i Igor Topalović. 

Andrej kaže da su njegova iskustva sa oba takmičenja fantastična. Bila mu je čast da učestvuje na takmičenju tog nivoa, među oko 300 najboljih mladih hemičara u svetu. Pored velikog iskustva i znanja stečenog u procesu pripreme, IChO mu je omogućila da stvori brojne nove kontakte i razmeni iskustva sa takmičarima iz celog sveta. Samo takmičenje, kao i na SHO, sastoji se od teorijskog i praktičnog dela, od kojih oba traju po 5 sati. Teorijski deo sastoji se od otprilike 8-12 problemskih zadataka koji pokrivaju različite teme, i u okviru svake teme postoji mnoštvo potpitanja (obično 8-10). Baš zbog tako velikog broja zadataka, često je, zapravo, vreme bilo njihov glavni neprijatelj, a ne sama težina zadataka. Oblasti koje obuhvataju zadaci nisu ravnomerno raspoređene, pa tako obično najveći fokus bude na organskoj hemiji, zatim na fizičkoj, analitičkoj i potom na neorganskoj hemiji (obično koordinaciona hemija), dok se retko kroz zadatke provuče i nešto od gradiva iz biohemije. Praktični deo sastoji se od 3 eksperimentalne vežbe – obično jedne organske sinteze uz prečišćavanje i izolovanje proizvoda, jedne volumetrijske kvantitativne analize, kao i jednog problema koji je prve godine bio vezan za spektrofotometriju, a druge godine za fizičku hemiju (određivanje kinetike reakcije)

Nagrade na takmičenjima su obično simbolične: knjige, majice i medalje. Međutim, pored toga, za osvajače nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima, država nudi stipendije. Andrej je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za posebno nadarene studente.

Kada je studiranje u pitanju, Andrej nije ozbiljnije razmatrao upis fakulteta u inostranstvu, prvenstveno zato što je smatrao da nije još uvek spreman na tako veliki korak. Takođe, uz neophodnu ličnu posvećenost i stalni rad, Andrej smatra da se znanje na osnovnim studijama koje bi dobio u inostranstvu ne bi mnogo razlikovalo od ovde stečenog. Međutim, trenutni plan mu je da posle osnovnih studija upiše master studije u inostranstvu u skladu sa time koju oblast hemije će želeti da proučava; u ovom trenutku, najviše ga interesuje organska hemija. Pored nje, dosta ga interesuje i biohemija, pa tako sebe u budućnosti najpre vidi kao medicinskog ili bioorganskog hemičara. Trenutno mu zanimljivo izgledaju biološka i/ili medicinska primena hemije kao što su dizajn lekova ili proučavanje mehanizama bioloških reakcija.

 

Autor: Mihajlo Jakanovski


RSS
%d bloggers like this: