Ponos Srbije – Mihailo Mirković

By   /  16. marta 2020.  /  Komentari su isključeni na Ponos Srbije – Mihailo Mirković

“Hemija – to je ono od čega je priroda napravljena, fizika – to je mehanizam koji pokreće prirodu, a matematika – to je jezik kojim priroda govori i koji mi moramo razumeti kako bismo razumeli prirodu”

Priča o Mihailu Mirkoviću

 

Mihailo Mirković (2001) završio je osnovnu školu „Mihailo Petrović Alas“ u Beogradu i treći razred Prve beogradske gimnazije. Za hemiju postaje zainteresovan još od malih nogu, uglavnom gledajući crtaće u kojima su se pojavljivali likovi naučnika i još tada mu se dopala ideja rukovanja hemikalijama. Kada je dobio hemiju kao školski predmet u sedmom razredu, počeo je da se redovnije upoznaje sa njenim lepotama. Ogroman doprinos tome dala je njegova tadašnja nastavnica hemije, Mirjana Papić, koja je sa Mihailom radila dodatne zadatke i projekte i samim tim ostavila neizbrisiv trag koji će, kako Mihailo kaže, vremenom imati sve veći uticaj na njega i na njegovo buduće opredeljenje. Mihailo se iz hemije takmiči od samog početka njenog izučavanja i u osnovnoj školi je uvek dolazio do Republičkog takmičenja: u sedmom razredu zauzeo je drugo mesto, dok je u osmom razredu zauzeo prvo mesto u Republici. U gimnaziji nastavlja svoju tradiciju trakmičenja iz hemije; u prvoj godini osvojio je treću nagradu na Republičkom takmičenju u kategoriji ’Test i eksperimentalna vežba’. U drugom razredu gimnazije osvaja treću nagradu na Republičkom takmičenju u kategoriji ’Test i istraživački rad’. Prošle školske godine osvojio je drugu nagradu na Republičkom takmičenju u kategoriji ’Test i eksperimentalna vežba’ i prvu nagradu u kategoriji ’Test i istraživački rad’, i nakon toga uspeo je da se plasira na Internacionalnu hemijsku olimpijadu  (IChO – International Chemistry Olympiad) ostvarivši treće mesto (druga nagrada) na Srpskoj hemijskoj olimpijadi. Na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi osvojio je bronzanu medalju.

Mihailo se još u osnovnoj školi upoznao sa rukovanjem hemijskih jedinjenjima i laboratorijskom opremom. U osnovnoj školi imao je uslove za izvođenje jednostavnijih eksperimenata, ponovo zahvaljujući izvanrednoj posvećenosti njegove nastavnice Mirjane Papić. Prva beogradska gimnazija imala je na raspolaganju laboratoriju u kojoj se Mihail za takmičenje spremao još od prvog razreda. Imati iskustvo u laboratorijskom radu je ključno za uspeh na takmičenjima i on je bio svestan velikog broja svojih kolega koji, nažalost, ovakve uslove nisu imali.

Pored hemije, Mihailo se u osnovnoj i u srednjoj školi takmičio iz matematike. Mihailo kaže da je matematiku apsolutno neophodno znati za bilo koga ko se bavi naukom, tako da se trudi da i u toj oblasti takođe bude što bolji. Iz matematike nije postigao rezultate poput onih iz hemije, mada je do sada svake godine osvojio bar po jednu nagradu na Gradskom takmičenju, a nekoliko godina je osvajao nagrade na Republičkim takmičenjima. Pored takmičenja koje organizuje Srpsko hemijsko društvo, Mihailo se takmiči i u oblasti istraživačkih radova, takođe u oblasti hemije. Sa time je počeo od kada ide u gimnaziju i tamo je osvojio brojne nagrade. Sva ova iskustva pokazala su mu koliko je hemija izuzetno široka oblast nauke. Mihailo se fokusirao na nju poslednjih pet godina svog života i, iako još uvek ne zna u kojoj tačno oblasti, spreman je da joj posveti i naredne godine svog života.

Pripreme za Međunarodnu hemijsku olimpijadu traju već pet godina, odnosno od Mihailovog prvog susreta sa hemijom. Ovo takmičenje ne spada u vrstu takmičenja za koje je potrebno pročitati knjigu ili dve. Ovo takmičenje zahteva iskustvo u radu: kako sa zadacima, tako i sa praktičnim vežbama, a takvo iskustvo se ne stiče za nekoliko meseci. Svakako su veliki doprinos tome dale organizovane pripreme za Olimpijadu koje su se realizovale u Nišu i Beogradu po nedelju dana u oba grada, nekoliko nedelja unapred u odnosu na samu Olimpijadu. Obzirom na to da gradivo potrebno za Olimpijadu značajno prevazilazi gradivo hemije za srednju školu, neophodno je koristiti literaturu za fakultet, najčešće po preporuci profesora. Pripreme za Srpsku hemijsku olimpijadu su individualne. Svako se, u zavisnosti od svojih navika za pripremu za takmičenje, sprema ponavljajući literaturu i prelazeći zadatke koji su se prethodnih godina pojavljivali na domaćoj Olimpijadi. Kada je u pitanju priprema za svetsku Olimpijadu, Srpsko hemijsko društvo svake godine organizuje dve nedelje intenzivnih priprema. Prva nedelja priprema se realizuje u Nišu, a druga u Beogradu. Za te dve nedelje budu urađeni mnogi zadaci i praktične vežbe koje su takmičarima značajno od pomoći na samoj Olimpijadi.

Od ovogodišnjih takmičara niko ne živi u Nišu, tako da su svi takmičari bili smešteni u lepom hostelu u kojem su živeli zajedno prvih nedelju dana. Profesor Niko Radulović i njegova grupa su pokazali izuzetno gostoprimstvo i posvećenost prepremama. Dane su takmičari provodili u celodnevnom radu u veoma lepo opremljenoj laboratoriji i u izradi zadataka. Praktične pripreme u Nišu uz mentorstvo profesora Nika Radulovića su bile od izuzetnog značaja jer su takmičari imali priliku da se upoznaju sa opremom i tipom zadataka koji su se pojavili na Olimpijadi. Drugih nedelju dana u Beogradu, takmičari su proveli na Hemijskom fakultetu, svakodnevno radeći desetine zadataka sa profesorom Dušanom Sladićem, zahvaljujući čemu su razvili brzinu u radu i analizi zadataka. Pored toga, iskustvo koje je Mihailo stekao u različitim laboratorijama u Srbiji i u inostranstvu bilo je od izuzetne koristi.

Tim za Internacionalnu hemijsku olimpijadu koji je predstavljao Srbiju 2019. godine, pored Mihaila Mirkovića, koji je osvojio bronzanu medalju, činili su i Mihailo Milošević (bronzana medalja), Igor Topalović (srebrna medelja) i Aleksandra Ljubenović (pohvalnica). Prvi dani na međunarodnoj Olimpijadi protekli su u atmosferi iščekivanja i pripreme za izradu testa i praktične vežbe. Tada su takmičari čitali svoje beleške sa priprema i ponavljali neophodne principe izrade zadataka. Na dan praktičnog testa osećala se nervoza svih takmičara. Uprkos tome, takmičari su dali sve od sebe da praktičan deo takmičenja urade maksimalno koncentrisani, pre svega zbog kvaliteta urađenih zadataka, ali takođe i zbog bezbednosti u laboratoriji pri njihovoj izradi. Teorijski deo takmičenja većina takmičara vidi kao teži deo. Iako on traje pet sati, za većinu takmičara to vreme prođe brzo zato što su skoncentrisani na zadatke koje rade, a istovremeno svesni da za predviđeno vreme nije moguće uraditi sve zadatke, pa je u svakom momentu neophodno praviti planove za korišćenje preostalog vremena. Pored samih takmičenja, dani provedeni u Parizu su bili ispunjeni raznovrsnim programom koji je podrazumevao obilaženje grada, kao i mnogih institucija uglavnom vezanih za nauku. Na Mihaila je najveći utisak ostavilo obilaženje njihovih impresivnih muzeja nauke i tehnike.

Hemija je izuzetno široka oblast. Spremajući se za takmičenja Mihailo je proučavao mnoge njene oblasti i od njih se za sada najviše pronašao u organskoj hemiji i hemiji procesa u hemijskoj industriji. Mihailo se još uvek nije opredelio za fakultet na kojem će studirati. Zahvaljujući nagradama koje je osvojio na takmičenjima, dogodine će biti oslobođen izrade prijemnih ispita za fakultete na kojima se polaže hemija. Ova prednost mu omogućava da prolongira svoju odluku za budući fakultet. Studiranje u državi ili u inostranstvu, kao i sve drugo u životu, imaju svoje prednosti i svoje mane koje će Mihailo razmatrati kada za tu odluku bude vreme.

Mihailo već dve godine učestvuje na Festivalu nauke u Beogradu i jedan je od glavnih organizatora Festivala nauke u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Mihailo se trudi da što češće posećuje tribine i manifestacije koje imaju za cilj promociju nauke jer smatra da svi (od osnovaca pa do profesora) tamo uvek možemo da vidimo nešto novo, a uz to i da se dobro zabavimo i upoznamo sa ljudima koji dele slična interesovanja.

Poznato je da hemija nije jedan od omiljenih predmeta među učenicima, tvrdi Mihailo. On takođe smatra da neko ko se bavi hemijom mora dobro da vlada i matematikom i fizikom, ali mora i da bude svestan da je mnoge pojmove u hemiji neophodno značajno pojednostaviti kako bi se postiglo što veće razumevanje, posebno prilikom prvog kontakta učenika sa hemijom. Na ovaj način, primetio je Mihailo, koncipirana je nastava hemije u osnovnim i srednjim školama kod nas. Samo oni koji se odluče da se ozbiljnije upuste u proučavanje ove kompleksne oblasti, tako što će upisati fakultet na kom se ona proučava, moće će pre ili kasnije da postanu svesni nepreglednog prostranstva i beskrajnih mogućnosti koje ova i teorijska i praktično primenljiva nauka pruža.

 

Autor: Mihajlo Jakanovski

Tags: , , ,


RSS
%d bloggers like this: